Књига о Јову 16

1 А Јов одговори и рече:

Pea naʻe toki tali ʻe Siope, ʻo ne pehē,

2 Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.

Kuo lahi ʻae meʻa pehē kuo u fanongo ai: ko e kau fakafiemālie fakamamahi ʻakimoutolu kotoa pē.

3 Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?

‌ʻE ngata afe ʻae launoa? Pe ko e hā ʻoku ne tokoniʻi koe ke ke tali?

4 И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,

Te u faʻa lea foki ʻeau ʻo hangē pe ko kimoutolu: ka ne fetongi ʻaki homou laumālie ʻa hoku laumālie, te u faʻa fokotuʻu lea kiate kimoutolu, pea te u kalokalo hoku ʻulu kiate kimoutolu.

5 Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.

Ka te u tokoniʻi ʻakimoutolu ʻaki hoku ngutu, pea ko e ueʻi ʻo hoku loungutu ʻe fakafiemālieʻi ʻakimoutolu.

6 Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?

“Neongo ʻeku lea, ʻoku ʻikai fakasiʻisiʻi ʻeku mamahi: pea kapau te u taʻofi, ko e hā ʻeku fiemālie ai?

7 А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.

Ka ko eni, kuo ne fakakikinaʻi au: kuo ke fakaʻauha ʻa hoku kāinga kotoa pē.

8 Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.

Kuo ke ʻufiʻufi ʻaki au ʻae feʻufeʻu, ko e fakamoʻoni ia: pea ʻoku ha hake hoku tutue ʻo valoki ki hoku mata.

9 Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.

‌ʻOku ne haehae au ʻi hono houhau, ʻaia ʻoku fehiʻa kiate au ʻoku ne fengaiʻitaki hono nifo kiate au, ʻoku matalili ʻa hoku fili kiate au.

10 Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.

Kuo nau fakamanga honau ngutu kiate au; kuo taaʻi manuki au ʻi hoku kouʻahe; kuo nau fakataha ʻakinautolu kiate au.

11 Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.

Kuo tukuange au ʻe he ʻOtua ki he kakai angahala, pea kuo ne lī au ki he nima ʻoe kakai fai kovi.

12 Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.

Ne u fiemālie, ka kuo ne maumauʻi au: kuo ne kuku foki hoku kia, ʻo laiki au, ʻo fokotuʻu au ko hono fanaʻanga.

13 Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.

‌ʻOku tuʻu takatakai kiate au ʻene kau tangata fana, ʻoku ne fahiua hoku konga loto, ʻo ʻikai tuku; ʻoku ne lilingi hoku ʻahu ki he kelekele.

14 Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.

‌ʻOku ne maumauʻi au ʻaki ʻae tā ki he tā, ʻoku ne ʻohofia au ʻo hangē pe ha fuʻu tangata lahi.

15 Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.

Kuo u tuitui ʻae tauangaʻa ki hoku kili, ʻo fakaʻuliʻi hoku nifo ʻi he efu.

16 Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;

‌ʻOku kovi hoku mata ʻi he tangi, pea ʻoku ʻi hoku laumata ʻae malumalu ʻoe mate;

17 Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.

Ka ʻoku ʻikai ʻi ha taʻetotonu kuo ʻi hoku nima: pea ʻoku māʻoniʻoni foki ʻeku lotu.

18 Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.

“ʻE kelekele, ʻoua naʻa ke ʻuʻufi hoku toto, pea ʻoua naʻa hao ki ha potu ʻa ʻeku tangi.

19 И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.

Ko eni foki, vakai, ʻoku ʻi he langi hoku fakamoʻoni, pea ko ia ʻoku ne ʻiloʻi au ʻoku ʻi ʻolunga.

20 Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.

‌ʻOku manukiʻi au ʻe hoku ngaahi kāinga: ka ʻoku lilingi ʻae loʻimata ʻa hoku mata ki he ʻOtua.

21 О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!

Taumaiā ke faʻa alea ʻae tangata mo e ʻOtua, ʻo hangē ko e tangata mo hono kaungāʻapi!

22 Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.

‌ʻOka hokosia ʻae ngaahi taʻu siʻi, te u toki ʻalu ʻi he hala ʻe ʻikai te u foki mei ai.