Књига о Јову 16
1 А Јов одговори и рече:
Then Job answered and said,
2 Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
I have heard many such things: miserable comforters are you all.
3 Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
Shall vain words have an end? or what emboldens you that you answer?
4 И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
I also could speak as you do: if your soul were in my soul’s stead, I could heap up words against you, and shake my head at you.
5 Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
But I would strengthen you with my mouth, and the moving of my lips should assuage your grief.
6 Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
Though I speak, my grief is not assuaged: and though I forbear, what am I eased?
7 А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
But now he has made me weary: you have made desolate all my company.
8 Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
And you have filled me with wrinkles, which is a witness against me: and my leanness rising up in me bears witness to my face.
9 Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
He tears me in his wrath, who hates me: he gnashes on me with his teeth; my enemy sharpens his eyes on me.
10 Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
They have gaped on me with their mouth; they have smitten me on the cheek reproachfully; they have gathered themselves together against me.
11 Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
God has delivered me to the ungodly, and turned me over into the hands of the wicked.
12 Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
I was at ease, but he has broken me asunder: he has also taken me by my neck, and shaken me to pieces, and set me up for his mark.
13 Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
His archers compass me round about, he splits my reins asunder, and does not spare; he pours out my gall on the ground.
14 Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
He breaks me with breach on breach, he runs on me like a giant.
15 Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
I have sewed sackcloth on my skin, and defiled my horn in the dust.
16 Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
My face is foul with weeping, and on my eyelids is the shadow of death;
17 Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
Not for any injustice in my hands: also my prayer is pure.
18 Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
O earth, cover not you my blood, and let my cry have no place.
19 И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
Also now, behold, my witness is in heaven, and my record is on high.
20 Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
My friends scorn me: but my eye pours out tears to God.
21 О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
O that one might plead for a man with God, as a man pleads for his neighbor!
22 Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
When a few years are come, then I shall go the way from where I shall not return.
