Књига о Јову 11

1 А Софар Намаћанин одговори и рече:

Then Zophar the Naamathite made answer and said,

2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?

Are all these words to go unanswered? and is a man seen to be right because he is full of talk?

3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

Are your words of pride to make men keep quiet? and are you to make sport, with no one to put you to shame?

4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.

You may say, My way is clean, and I am free from sin in your eyes.

5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,

But if only God would take up the word, opening his lips in argument with you;

6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.

And would make clear to you the secrets of wisdom, and the wonders of his purpose!

7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?

Are you able to take God's measure, to make discovery of the limits of the Ruler of all?

8 То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)

They are higher than heaven; what is there for you to do? deeper than the underworld, and outside your knowledge; (Sheol h7585)

9 Дуже од земље, шире од мора.

Longer in measure than the earth, and wider than the sea.

10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?

If he goes on his way, shutting a man up and putting him to death, who may make him go back from his purpose?

11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

For in his eyes men are as nothing; he sees evil and takes note of it.

12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.

And so a hollow-minded man will get wisdom, when a young ass of the field gets teaching.

13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,

But if you put your heart right, stretching out your hands to him;

14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

If you put far away the evil of your hands, and let no wrongdoing have a place in your tent;

15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

Then truly your face will be lifted up, with no mark of sin, and you will be fixed in your place without fear:

16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;

For your sorrow will go from your memory, like waters flowing away:

17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

And your life will be brighter than day; though it is dark, it will become like the morning.

18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

And you will be safe because there is hope; after looking round, you will take your rest in quiet;

19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.

Sleeping with no fear of danger; and men will be desiring to have grace in your eyes;

20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.

But the eyes of the evil-doers will be wasting away; their way of flight is gone, and their only hope is the taking of their last breath.