Књига о Јову 10
1 Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
Dodijao je duši mojoj život moj; pustiæu od sebe tužnjavu svoju, govoriæu u jadu duše svoje.
2 Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
Reæi æu Bogu: nemoj me osuditi; kaži mi zašto se preš sa mnom.
3 Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
Je li ti milo da èiniš silu, da odbacuješ djelo ruku svojih i savjet bezbožnièki obasjavaš?
4 Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
Jesu li u tebe oèi tjelesne? vidiš li kao što vidi èovjek?
5 Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
Jesu li dani tvoji kao dani èovjeèji, i godine tvoje kao vijek ljudski,
6 Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
Te istražuješ moje bezakonje i za grijeh moj razbiraš?
7 Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
Ti znaš da nijesam kriv, i nema nikoga ko bi izbavio iz tvoje ruke.
8 Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
Tvoje su me ruke stvorile i naèinile, i ti me otsvuda potireš.
9 Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
Opomeni se da si me kao od kala naèinio, i opet æeš me u prah obratiti.
10 Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
Nijesi li me kao mlijeko slio i kao sir usirio me?
11 Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
Navukao si na me kožu i meso, i kostima i žilama spleo si me.
12 Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
Životom i milošæu darivao si me; i staranje tvoje èuvalo je duh moj.
13 И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
I sakrio si to u srcu svojem; ali znam da je u tebe.
14 Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
Ako sam zgriješio, opazio si me, i nijesi me oprostio bezakonja mojega.
15 Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
Ako sam skrivio, teško meni! ako li sam prav, ne mogu podignuti glave, pun sramote i videæi muku svoju.
16 И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
I ako se podigne, goniš me kao lav, i opet èiniš èudesa na meni.
17 Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
Ponavljaš svjedoèanstva svoja protiv mene, i umnožavaš gnjev svoj na me; vojske jedna za drugom izlaze na me.
18 Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
Zašto si me izvadio iz utrobe? o da umrijeh! da me ni oko ne vidje!
19 Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
Bio bih kao da nigda nijesam bio; iz utrobe u grob bio bih odnesen.
20 Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
Nije li malo dana mojih? prestani dakle i okani me se da se malo oporavim,
21 Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
Prije nego otidem odakle se neæu vratiti, u zemlju tamnu i u sjen smrtni,
22 У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
U zemlju tamnu kao mrak i u sjen smrtni, gdje nema promjene i gdje je vidjelo kao tama.
