Књига пророка Јеремије 6
1 Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од севера и велика погибао.
O you children of Benjamin, gather yourselves to flee out of the middle of Jerusalem, and blow the trumpet in Tekoa, and set up a sign of fire in Bethhaccerem: for evil appears out of the north, and great destruction.
2 Учиних кћер сионску да је као лепа и нежна девојка.
I have likened the daughter of Zion to a comely and delicate woman.
3 К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје место.
The shepherds with their flocks shall come to her; they shall pitch their tents against her round about; they shall feed every one in his place.
4 Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сенке вечерње одуљаше.
Prepare you war against her; arise, and let us go up at noon. Woe to us! for the day goes away, for the shadows of the evening are stretched out.
5 Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њене.
Arise, and let us go by night, and let us destroy her palaces.
6 Јер овако говори Господ над војскама: Сеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему.
For thus has the LORD of hosts said, Hew you down trees, and cast a mount against Jerusalem: this is the city to be visited; she is wholly oppression in the middle of her.
7 Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране.
As a fountain casts out her waters, so she casts out her wickedness: violence and spoil is heard in her; before me continually is grief and wounds.
8 Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу где се не живи.
Be you instructed, O Jerusalem, lest my soul depart from you; lest I make you desolate, a land not inhabited.
9 Овако говори Господ над војскама: Остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице.
Thus says the LORD of hosts, They shall thoroughly glean the remnant of Israel as a vine: turn back your hand as a grape gatherer into the baskets.
10 Коме ћу говорити и сведочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, реч је Господња њима подсмех, није им мила.
To whom shall I speak, and give warning, that they may hear? behold, their ear is uncircumcised, and they cannot listen: behold, the word of the LORD is to them a reproach; they have no delight in it.
11 За то сам пун гнева Господњег; изнемогох устежући га; просућу га на децу по улицама и на сабране младиће, и човек и жена ухватиће се, и стари и временити.
Therefore I am full of the fury of the LORD; I am weary with holding in: I will pour it out on the children abroad, and on the assembly of young men together: for even the husband with the wife shall be taken, the aged with him that is full of days.
12 И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ.
And their houses shall be turned to others, with their fields and wives together: for I will stretch out my hand on the inhabitants of the land, says the LORD.
13 Јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице.
For from the least of them even to the greatest of them every one is given to covetousness; and from the prophet even to the priest every one deals falsely.
14 И лече ране кћери народа мог овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема.
They have healed also the hurt of the daughter of my people slightly, saying, Peace, peace; when there is no peace.
15 Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.
Were they ashamed when they had committed abomination? no, they were not at all ashamed, neither could they blush: therefore they shall fall among them that fall: at the time that I visit them they shall be cast down, says the LORD.
16 Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: Нећемо да идемо.
Thus says the LORD, Stand you in the ways, and see, and ask for the old paths, where is the good way, and walk therein, and you shall find rest for your souls. But they said, We will not walk therein.
17 И поставих вам стражаре говорећи: Пазите на глас трубни. А они рекоше: Нећемо да пазимо.
Also I set watchmen over you, saying, Listen to the sound of the trumpet. But they said, We will not listen.
18 Зато чујте, народи, и познај, зборе, шта је међу њима.
Therefore hear, you nations, and know, O congregation, what is among them.
19 Чуј, земљо! Ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њихових, јер не пазе на моје речи, и одбацише закон мој.
Hear, O earth: behold, I will bring evil on this people, even the fruit of their thoughts, because they have not listened to my words, nor to my law, but rejected it.
20 Шта ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нису ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.
To what purpose comes there to me incense from Sheba, and the sweet cane from a far country? your burnt offerings are not acceptable, nor your sacrifices sweet to me.
21 Зато овако говори Господ: Ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и очеви и синови, сусед и пријатељ му, и погинуће.
Therefore thus says the LORD, Behold, I will lay stumbling blocks before this people, and the fathers and the sons together shall fall on them; the neighbor and his friend shall perish.
22 Овако говори Господ: Ево народ ће доћи из земље северне, и велик ће народ устати од крајева земаљских.
Thus says the LORD, Behold, a people comes from the north country, and a great nation shall be raised from the sides of the earth.
23 Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњима, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери сионска.
They shall lay hold on bow and spear; they are cruel, and have no mercy; their voice roars like the sea; and they ride on horses, set in array as men for war against you, O daughter of Zion.
24 Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.
We have heard the fame thereof: our hands wax feeble: anguish has taken hold of us, and pain, as of a woman in travail.
25 Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо.
Go not forth into the field, nor walk by the way; for the sword of the enemy and fear is on every side.
26 Кћери народа мог, припаши кострет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач.
O daughter of my people, gird you with sackcloth, and wallow yourself in ashes: make you mourning, as for an only son, most bitter lamentation: for the spoiler shall suddenly come on us.
27 Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов.
I have set you for a tower and a fortress among my people, that you may know and try their way.
28 Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, бронза су и гвожђе, сви су покварени.
They are all grievous rebels, walking with slanders: they are brass and iron; they are all corrupters.
29 Изгореше мехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити.
The bellows are burned, the lead is consumed of the fire; the founder melts in vain: for the wicked are not plucked away.
30 Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци.
Reprobate silver shall men call them, because the LORD has rejected them.
