Књига пророка Јеремије 14

1 Реч Господња која дође Јеремији о суши.

耶和華論到乾旱之災的話臨到耶利米：

2 Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се.

猶大悲哀，城門衰敗。 眾人披上黑衣坐在地上； 耶路撒冷的哀聲上達。

3 Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празним судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју.

他們的貴冑打發家僮打水； 他們來到水池， 見沒有水，就拿着空器皿， 蒙羞慚愧，抱頭而回。

4 Земља је испуцала, јер не беше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју.

耕地的也蒙羞抱頭； 因為無雨降在地上， 地都乾裂。

5 И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве.

田野的母鹿生下小鹿，就撇棄， 因為無草。

6 И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се ветар као змајеви, очи им ишчилеше, јер нема траве.

野驢站在淨光的高處，喘氣好像野狗； 因為無草，眼目失明。

7 Кад безакоња наша сведоче на нас, Господе, учини ради имена свог; јер је много одмета наших, Теби сагрешисмо.

耶和華啊，我們的罪孽雖然作見證告我們， 還求你為你名的緣故行事。 我們本是多次背道，得罪了你。

8 Надо Израиљева! Спаситељу његов у невољи! Зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се сврати да преноћи?

以色列所盼望、在患難時作他救主的啊， 你為何在這地像寄居的， 又像行路的只住一宵呢？

9 Зашто си као уморан човек, као јунак, који не може избавити? Та, Ти си усред нас, Господе, и име је Твоје призвано на нас; немој нас оставити.

你為何像受驚的人， 像不能救人的勇士呢？ 耶和華啊，你仍在我們中間； 我們也稱為你名下的人， 求你不要離開我們。

10 Овако говори Господ за народ овај: Мило им је да се скитају, не устављају ноге своје, зато нису мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове.

耶和華對這百姓如此說： 這百姓喜愛妄行， 不禁止腳步， 所以耶和華不悅納他們。 現今要記念他們的罪孽， 追討他們的罪惡。

11 Потом рече ми Господ: Не моли се за тај народ да би му било добро.

耶和華又對我說：「不要為這百姓祈禱求好處。

12 Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их.

他們禁食的時候，我不聽他們的呼求；他們獻燔祭和素祭，我也不悅納；我卻要用刀劍、饑荒、瘟疫滅絕他們。」

13 Тада рекох: Ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: Нећете видети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом месту.

我就說：「唉！主耶和華啊，那些先知常對他們說：『你們必不看見刀劍，也不遭遇饑荒；耶和華要在這地方賜你們長久的平安。』」

14 А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују.

耶和華對我說：「那些先知託我的名說假預言，我並沒有打發他們，沒有吩咐他們，也沒有對他們說話；他們向你們預言的，乃是虛假的異象和占卜，並虛無的事，以及本心的詭詐。

15 Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име, а ја их нисам послао, и говоре: Неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци.

所以耶和華如此說：論到託我名說預言的那些先知，我並沒有打發他們；他們還說這地不能有刀劍饑荒，其實那些先知必被刀劍饑荒滅絕。

16 А народ овај, коме они пророкују, биће поваљан по улицама јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову.

聽他們說預言的百姓必因饑荒刀劍拋在耶路撒冷的街道上，無人葬埋。他們連妻子帶兒女，都是如此。我必將他們的惡倒在他們身上。」

17 Реци им дакле ову реч: Нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер девојка, кћи мог народа сатре се веома, од ударца прељутог.

你要將這話對他們說： 願我眼淚汪汪， 晝夜不息， 因為我百姓受了裂口破壞的大傷。

18 Ако изиђем у поље, ето побијених мачем; ако уђем у град, ето изнемоглих од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу коју не знају.

我若出往田間， 就見有被刀殺的； 我若進入城內， 就見有因饑荒患病的； 連先知帶祭司在國中往來， 也是毫無知識。

19 Еда ли си сасвим одбацио Јуду? Еда ли је омрзао души Твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лека? Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.

你全然棄掉猶大嗎？ 你心厭惡錫安嗎？ 為何擊打我們，以致無法醫治呢？ 我們指望平安，卻得不着好處； 指望痊癒，不料，受了驚惶。

20 Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згрешили смо Ти.

耶和華啊，我們承認自己的罪惡， 和我們列祖的罪孽， 因我們得罪了你。

21 Немој нас одбацити ради имена свог; немој наружити престола славе своје, опомени се завета свог с нама, немој га укинути.

求你為你名的緣故， 不厭惡我們， 不辱沒你榮耀的寶座。 求你追念， 不要背了與我們所立的約。

22 Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? Или небеса, дају ли ситан дажд? Ниси ли Ти то, Господе Боже наш? Зато Тебе чекамо, јер Ти чиниш све то.

外邦人虛無的神中有能降雨的嗎？ 天能自降甘霖嗎？ 耶和華－我們的上帝啊， 能如此的不是你嗎？ 所以，我們仍要等候你， 因為這一切都是你所造的。