< Јаковљева 1 >
1 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
2 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3 Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
4 А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
5 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6 Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
7 Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
8 Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
9 А понижени брат нека се хвали висином својом;
10 А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
11 Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
12 Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
14 Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
15 Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
16 Не варајте се, љубазна браћо моја!
17 Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
18 Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
19 Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
20 Јер срдња човечија не чини правде Божије.
21 Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23 Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
24 Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
25 Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
26 Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
27 Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
