Јаковљева 1
1 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
James, a servant of God and of the Lord Jesus Christ, to the twelve tribes which are scattered abroad, greeting.
2 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
My brethren, count it all joy when all of you fall into divers temptations;
3 Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
Knowing this, that the trying of your faith works patience.
4 А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
But let patience have her perfect work, that all of you may be perfect and entire, lacking nothing.
5 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
If any of you lack wisdom, let him ask of God, that gives to all men liberally, and reproaches not; and it shall be given him.
6 Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
But let him ask in faith, nothing wavering. For he that wavers is like a wave of the sea driven with the wind and tossed.
7 Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
For let not that man think that he shall receive any thing of the Lord.
8 Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
A double minded man is unstable in all his ways.
9 А понижени брат нека се хвали висином својом;
Let the brother of low degree rejoice in that he is exalted:
10 А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
But the rich, in that he is made low: because as the flower of the grass he shall pass away.
11 Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
For the sun is no sooner risen with a burning heat, but it withers the grass, and the flower thereof falls, and the grace of the fashion of it perishes: so also shall the rich man fade away in his ways.
12 Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
Blessed is the man that endures temptation: for when he is tried, he shall receive the crown of life, which the Lord has promised to them that love him.
13 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
Let no man say when he is tempted, I am tempted of God: for God cannot be tempted with evil, neither tempts he any man:
14 Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
But every man is tempted, when he is drawn away of his own lust, and enticed.
15 Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
Then when lust has conceived, it brings forth sin: and sin, when it is finished, brings forth death.
16 Не варајте се, љубазна браћо моја!
Do not go astray, my beloved brethren.
17 Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
Every good gift and every perfect gift is from above, and comes down from the Father of lights, with whom is no variableness, neither shadow of turning.
18 Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
Of his own will brings forth he us with the word (logos) of truth, that we should be a kind of first-fruits of his creatures.
19 Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
Wherefore, my beloved brethren, let every man be swift to hear, slow to speak, slow to wrath:
20 Јер срдња човечија не чини правде Божије.
For the wrath of man works not the righteousness of God.
21 Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
Wherefore lay apart all filthiness and abundance of evil, and receive with meekness the implanted word, (logos) which is able to save your souls.
22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
But be all of you doers of the word, (logos) and not hearers only, deceiving your own selves.
23 Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
For if any be a hearer of the word, (logos) and not a doer, he is like unto a man beholding his natural face in a glass:
24 Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
For he beholds himself, and goes his way, and immediately forgets what manner of man he was.
25 Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
But whoso looks into the perfect law of liberty, and continues therein, he being not a forgetful hearer, but a doer of the work, this man shall be blessed in his deed.
26 Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
If any man among you seem to be religious, and bridles not his tongue, but deceives his own heart, this man's religion is vain.
27 Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
Pure religion and undefiled before God and the Father is this, To visit the fatherless and widows in their affliction, and to keep himself unspotted from the world.
