< Књига пророка Исаије 63 >

1 Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Красно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти.
Ko hai eni ʻoku haʻu mei ʻItomi, mo e kofu kulokula mei Posila? ʻA eni ʻoku nāunauʻia hono kofu, ʻo ne hāʻele ʻi he lahi ʻo hono mālohi? “Ko au ia ʻoku folofola ʻi he māʻoniʻoni, ko e māfimafi ke fakamoʻui.”
2 Зашто Ти је црвено одело и хаљине Ти као у оног који гази у каци?
Ko e hā ʻoku kulokula ai ho ngaahi kofu, pea tatau ho ngaahi kofu mo ia ʻoku molomoloki ʻi he tataʻoʻanga uaine?
3 Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје.
“Kuo u molomoloki tokotaha pe ʻae tataʻoʻanga ʻoe uaine; pea naʻe ʻikai kau ha tokotaha kiate au: ne u molomoloki ʻakinautolu ʻi heʻeku ʻita, pea moeʻi ʻakinautolu ʻi hoku houhau lahi; pea kuo pani hoku kofuʻaki honau toto, pea ne u ngaohi ke lanu hoku ngaahi kofu kotoa pē.
4 Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе.
He ʻoku ʻi hoku loto ʻae ʻaho ʻoe fai totongi, pea kuo hokosia ʻae taʻu ʻo hoku huhuʻi.
5 Погледах, а никога не беше да помогне, и зачудих се што никога не беше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подупре ме.
Pea ne u vakai, pea naʻe ʻikai ha taha ke tokoni; pea ne u ofo ʻi he ʻikai ha taha ke poupou hake: ko ia naʻe ʻomi ʻe hoku nima ʻoʻoku ʻae fakamoʻui kiate au; pea ko hoku houhau, naʻa ne poupou au.
6 И изгазих народе у гневу свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову.
Pea ne u molomoloki ʻae kakai ʻi hoku houhau, pea ngaohi ke nau konā ʻi he houhau lahi, pea ne u ʻomi ʻenau mālohi ki he kelekele.”
7 Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљевом по милости својој и по великој доброти својој.
Te u fakahā ʻae ngaahi ʻaloʻofa ʻa Sihova, mo e ngaahi fakamālō ʻa Sihova, ʻo hangē ko ia kotoa pē kuo foaki ʻe Sihova kiate kitautolu, pea mo e angalelei lahi ki he fale ʻo ʻIsileli, ʻaia kuo ne foaki kiate kinautolu ʻo hangē ko ʻene ngaahi ʻaloʻofa, ʻo fakatatau mo hono lahi ʻaupito ʻo ʻene ʻaloʻofa ongongofua.
8 Јер рече: Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити. И би им Спаситељ.
He naʻa ne pehē, “Ko e moʻoni ko hoku kakai ʻakinautolu, ko e fānau ʻe ʻikai te nau loi;” pea naʻe hoko ia ko honau Fakamoʻui.
9 У свакој тузи њиховој Он беше тужан, и анђео, који је пред Њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради Он их избави, и подиже их и носи их све време.
‌ʻI heʻenau mamahi kotoa pē naʻe mamahi ia, pea ko e ʻāngelo ʻo hono ʻao naʻa ne fakamoʻui ʻakinautolu: ʻi heʻene ʻofa mo ʻene manavaʻofa naʻa ne huhuʻi ʻakinautolu: pea ne toʻo hake ʻakinautolu, mo fua ʻakinautolu ʻi he ngaahi ʻaho kotoa pē ʻi muʻa.
10 Али се одметаше и жалостише Свети Дух Његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих.
Ka naʻa nau angatuʻu, pea fakamamahi ki hono Laumālie Māʻoniʻoni: ko ia naʻe liliu ai ia ko honau fili, pea naʻa ne tauʻi ʻakinautolu.
11 Али се опомену старих времена, Мојсија, народа свог: где је Онај који их изведе из мора с пастиром стада свог? Где је Онај што метну усред њих Свети Дух свој?
Pea naʻa ne manatu ki he ngaahi ʻaho ʻi muʻa, kia Mōsese, mo hono kakai, ʻo ne pehē, “ʻOku ʻi fē ia naʻe ʻomi ʻakinautolu mei he tahi, fakataha mo e tauhi ʻo ʻene fanga sipi? ʻOku ʻi fē ia ʻaia naʻe ʻai kiate ia hono Laumālie māʻoniʻoni?
12 Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? Који раздвоји воду пред њима, да стече себи вечно име?
‌ʻAia naʻe tataki ʻakinautolu ʻaki ʻae nima toʻomataʻu ʻo Mōsese, ʻaki ʻa hono nima nāunauʻia, ʻo vaheʻi ʻae vai ʻi honau ʻao, ke ngaohi moʻona ha huafa taʻengata?
13 Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше?
‌ʻAia naʻe tataki ʻakinautolu ʻi he moana, ʻo hangē ko e hoosi ʻi he toafa, koeʻuhi ke ʻoua te nau tūkia?”
14 Дух Господњи води их тихо, као кад стока силази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име.
‌ʻO hangē ko e ʻalu hifo ʻae fanga manu ki he vahaʻa moʻunga, naʻe ngaohi ia ʻe he Laumālie ʻo Sihova ke mālōlō: naʻe pehē hoʻo tataki ʻa hoʻo kakai, ke ngaohi moʻou ha huafa ongoongolelei.
15 Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност Твоја и сила Твоја, мноштво милосрђа Твог и милости Твоје? Еда ли ће се мени устегнути?
‌ʻAfio hifo mei he langi, pea vakai mei he ʻafioʻanga ʻo hoʻo māʻoniʻoni pea mo ho nāunau: kofaʻā ia hoʻo ʻofa mo hoʻo māfimafi, ʻae ngaue ʻo hoʻo manavaʻofa pea mo hoʻo ngaahi ʻaloʻofa kiate au? Kuo ke taʻofi ia?
16 Ти си заиста Отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; Ти си, Господе, Отац наш, име Ти је, откако је века, Избавитељ наш.
Ko e moʻoni ko ʻemau tamai koe, neongo ʻoku taʻeʻilo ʻakimautolu ʻe ʻEpalahame, pea taʻetokangaʻi ʻakimautolu ʻe ʻIsileli: ko koe, ʻE Sihova, ko ʻemau tamai, ko homau huhuʻi; talu mei muʻa ʻoku taʻetupu ʻa ho huafa.
17 Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог.
‌ʻE Sihova, ko e hā kuo ke tuku ai ʻakimautolu ke mau hē mei ho ngaahi hala, pea fakafefeka homau loto ke ʻoua te mau manavahē kiate koe? Toe tafoki mai koeʻuhi ko hoʻo kau tamaioʻeiki, ko e ngaahi faʻahinga ʻo ho tofiʻa.
18 Замало наследи народ светости Твоје; непријатељи наши погазише светињу Твоју.
Kuo maʻu fuonounou pe ia ʻe he kakai ʻa hoʻo māʻoniʻoni: kuo molomoloki ʻe homau ngaahi fili ʻa ho fale tapu.
19 Постасмо као они којима ниси никада владао нити је призивано име Твоје над њима.
‌ʻOku ʻaʻau ʻakimautolu: naʻe ʻikai ʻaupito te ke puleʻi ʻakinautolu; naʻe ʻikai ui ʻaki ʻakinautolu ʻa ho huafa.

< Књига пророка Исаије 63 >