Књига пророка Исаије 43
1 Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.
And now thus says the Lord God that made you, O Jacob, and formed you, O Israel, Fear not: for I have redeemed you, I have called you [by] your name; you are mine.
2 Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити.
And if you pass through water, I am with you; and the rivers shall not overflow you: and if you go through fire, you shall not be burnt; the flame shall not burn you.
3 Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе.
For I am the Lord your God, the Holy One of Israel, that saves you: I have made Egypt and Ethiopia your ransom, and [given] Soene for you.
4 Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.
Since you became precious in my sight, you have become glorious, and I have loved you: and I will give men for you, and princes for your life.
5 Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те.
Fear not; for I am with you: I will bring your seed from the east, and will gather you from the west.
6 Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,
I will say to the north, Bring; and to the south, Keep not back; bring my sons from the [land] afar off, and my daughters from the ends of the earth;
7 Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.
[even] all who are called by my name: for I have prepared him for my glory, and I have formed him, and have made him:
8 Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.
and I have brought forth the blind people; for [their] eyes are alike blind, and they that have ears are deaf.
9 Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.
All the nations are gathered together, and princes shall be gathered out of them: who will declare these things? or who will declare to you things from the beginning? let them bring forth their witnesses, and be justified; and let them hear, and declare the truth.
10 Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.
Be you my witnesses, and I [too am] a witness, says the Lord God, and my servant whom I have chosen: that you may know, and believe, and understand that I am [he]: before me there was no other God, and after me there shall be none.
11 Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.
I am God; and beside me there is no Saviour.
12 Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.
I have declared, and have saved; I have reproached, and there was no strange [god] amongst you: you are my witnesses, and I am the Lord God,
13 Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?
even from the beginning; and there is none that can deliver out of my hands: I will work, and who shall turn it back?
14 Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.
Thus says the Lord God that redeems you, the Holy One of Israel; for your sakes I will send to Babylon, and I will stir up all that flee, and the Chaldeans shall be bound in ships.
15 Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.
I am the Lord God, your Holy One, who have appointed for Israel your king.
16 Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,
Thus says the Lord, who makes a way in the sea, and a path in the mighty water;
17 Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило:
who brought forth chariots and horse, and a mighty multitude: but they have lain down, and shall not rise: they are extinct, as quenched flax.
18 Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.
Remember you not the former things, and consider not the ancient things.
19 Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи.
Behold, I [will] do new things, which shall presently spring forth, and you shall know them: and I will make a way in the wilderness, and rivers in the dry land.
20 Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог.
the beasts of the field shall bless me, the owls and young ostriches; for I have given water in the wilderness, and rivers in the dry land, to give drink to my chosen race,
21 Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју.
my people whom I have preserved to tell forth my praises.
22 А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу.
I have not now called you, O Jacob; neither have I made you weary, O Israel.
23 Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.
You have not brought me the sheep of your whole burnt offering; neither have you glorified me with your sacrifices. I have not caused you to serve with sacrifices, neither have I wearied you with frankincense.
24 Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим.
Neither have you purchased for me victims for silver, neither have I desired the fat of your sacrifices: but you did stand before me in your sins, and in your iniquities.
25 Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем.
I, [even] I, am he that blots out your transgressions for mine own sake, and your sins; and I will not remember [them].
26 Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.
But do you remember, and let us plead [together]: do you first confess your transgressions, that you may be justified.
27 Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми.
Your fathers first, and your princes have transgressed against me.
28 Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.
And the princes have defiled my sanctuaries: so I gave Jacob [to enemies] to destroy, and Israel to reproach.
