Књига пророка Исаије 10

1 Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

Горе тем, которые постановляют несправедливые законы и пишут жестокие решения,

2 Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.

чтобы устранить бедных от правосудия и похитить права у малосильных из народа Моего, чтобы вдов сделать добычею своею и ограбить сирот.

3 А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?

И что вы будете делать в день посещения, когда придет гибель издалека? К кому прибегнете за помощью? И где оставите богатство ваше?

4 Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

Без Меня согнутся между узниками и падут между убитыми. При всем этом не отвратится гнев Его, и рука Его еще простерта.

5 Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.

О, Ассур, жезл гнева Моего! и бич в руке его - Мое негодование!

6 На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

Я пошлю его против народа нечестивого и против народа гнева Моего, дам ему повеление ограбить грабежом и добыть добычу и попирать его, как грязь на улицах.

7 Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.

Но он не так подумает и не так помыслит сердце его; у него будет на сердце - разорить и истребить немало народов.

8 Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?

Ибо он скажет: “не все ли цари князья мои?

9 Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?

Халне не то же ли, что Кархемис? Емаф не то же ли, что Арпад? Самария не то же ли, что Дамаск?

10 Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,

Так как рука моя овладела царствами идольскими, в которых кумиров более, нежели в Иерусалиме и Самарии, -

11 Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?

то не сделаю ли того же с Иерусалимом и изваяниями его, что сделал с Самариею и идолами ее?”

12 Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.

И будет, когда Господь совершит все Свое дело на горе Сионе и в Иерусалиме, скажет: посмотрю на успех надменного сердца царя Ассирийского и на тщеславие высоко поднятых глаз его.

13 Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.

Он говорит: “силою руки моей и моею мудростью я сделал это, потому что я умен: и переставляю пределы народов, и расхищаю сокровища их, и низвергаю с престолов, как исполин,

14 И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.

и рука моя захватила богатство народов, как гнезда; и как забирают оставленные в них яйца, так забрал я всю землю, и никто не пошевелил крылом, и не открыл рта, и не пискнул”.

15 Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

Величается ли секира пред тем, кто рубит ею? Пила гордится ли пред тем, кто двигает ее? Как будто жезл восстает против того, кто поднимает его; как будто палка поднимается на того, кто не дерево!

16 Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.

За то Господь, Господь Саваоф, пошлет чахлость на тучных его, и между знаменитыми его возжет пламя, как пламя огня.

17 Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

Свет Израиля будет огнем, и Святый его - пламенем, которое сожжет и пожрет терны его и волчцы его в один день;

18 И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.

и славный лес его и сад его, от души до тела, истребит; и он будет, как чахлый умирающий.

19 И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.

И остаток дерев леса его так будет малочислен, что дитя в состоянии будет сделать опись.

20 И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.

И будет в тот день: остаток Израиля и спасшиеся из дома Иакова не будут более полагаться на того, кто поразил их, но возложат упование на Господа, Святаго Израилева, чистосердечно.

21 Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.

Остаток обратится, остаток Иакова - к Богу сильному.

22 Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.

Ибо, хотя бы народа у тебя, Израиль, было столько, сколько песку морского, только остаток его обратится; истребление определено изобилующею правдою;

23 Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

ибо определенное истребление совершит Господь, Господь Саваоф, во всей земле.

24 Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.

Посему так говорит Господь, Господь Саваоф: народ Мой, живущий на Сионе! не бойся Ассура. Он поразит тебя жезлом и трость свою поднимет на тебя, как Египет.

25 Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

Еще немного, очень немного, и пройдет Мое негодование, и ярость Моя обратится на истребление их.

26 Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

И поднимет Господь Саваоф бич на него, как во время поражения Мадиама у скалы Орива, или как простер на море жезл, и поднимет его, как на Египет.

27 И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.

И будет в тот день: снимется с рамен твоих бремя его, и ярмо его - с шеи твоей; и распадется ярмо от тука.

28 Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

Он идет на Аиаф, проходит Мигрон, в Михмасе складывает свои запасы.

29 Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.

Проходят теснины; в Геве ночлег их; Рама трясется; Гива Саулова разбежалась.

30 Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

Вой голосом твоим, дочь Галима; пусть услышит тебя Лаис, бедный Анафоф!

31 Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.

Мадмена разбежалась, жители Гевима спешат уходить.

32 Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.

Еще день простоит он в Нове; грозит рукою своею горе Сиону, холму Иерусалимскому.

33 Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.

Вот, Господь, Господь Саваоф, страшною силою сорвет ветви дерев, и величающиеся ростом будут срублены, высокие повержены на землю.

34 И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.

И посечет чащу леса железом, и Ливан падет от Всемогущего.