Књига пророка Исаије 10

1 Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

vae qui condunt leges iniquas et scribentes iniustitiam scripserunt

2 Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.

ut opprimerent in iudicio pauperes et vim facerent causae humilium populi mei ut essent viduae praeda eorum et pupillos diriperent

3 А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?

quid facietis in die visitationis et calamitatis de longe venientis ad cuius fugietis auxilium et ubi derelinquetis gloriam vestram

4 Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

ne incurvemini sub vinculo et cum interfectis cadatis super omnibus his non est aversus furor eius sed adhuc manus eius extenta

5 Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.

vae Assur virga furoris mei et baculus ipse in manu eorum indignatio mea

6 На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

ad gentem fallacem mittam eum et contra populum furoris mei mandabo illi ut auferat spolia et diripiat praedam et ponat illum in conculcationem quasi lutum platearum

7 Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.

ipse autem non sic arbitrabitur et cor eius non ita aestimabit sed ad conterendum erit cor eius et ad internicionem gentium non paucarum

8 Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?

dicet enim

9 Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?

numquid non principes mei simul reges sunt numquid non ut Charchamis sic Chalanno et ut Arfad sic Emath numquid non ut Damascus sic Samaria

10 Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,

quomodo invenit manus mea regna idoli sic et simulacra eorum de Hierusalem et de Samaria

11 Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?

numquid non sicut feci Samariae et idolis eius sic faciam Hierusalem et simulacris eius

12 Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.

et erit cum impleverit Dominus cuncta opera sua in monte Sion et in Hierusalem visitabo super fructum magnifici cordis regis Assur et super gloriam altitudinis oculorum eius

13 Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.

dixit enim in fortitudine manus meae feci et in sapientia mea intellexi et abstuli terminos populorum et principes eorum depraedatus sum et detraxi quasi potens in sublime residentes

14 И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.

et invenit quasi nidum manus mea fortitudinem populorum et sicut colliguntur ova quae derelicta sunt sic universam terram ego congregavi et non fuit qui moveret pinnam et aperiret os et ganniret

15 Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

numquid gloriabitur securis contra eum qui secat in ea aut exaltabitur serra contra eum a quo trahitur quomodo si elevetur virga contra levantem se et exaltetur baculus qui utique lignum est

16 Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.

propter hoc mittet Dominator Deus exercituum in pinguibus eius tenuitatem et subtus gloriam eius succensa ardebit quasi conbustio ignis

17 Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

et erit lumen Israhel in igne et Sanctus eius in flamma et succendetur et devorabitur spina eius et vepres in die una

18 И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.

et gloria saltus eius et Carmeli eius ab anima usque ad carnem consumetur et erit terrore profugus

19 И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.

et reliquiae ligni saltus eius pro paucitate numerabuntur et puer scribet eos

20 И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.

et erit in die illa non adiciet residuum Israhel et hii qui fugerint de domo Iacob inniti super eo qui percutit eos sed innitetur super Dominum Sanctum Israhel in veritate

21 Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.

reliquiae convertentur reliquiae inquam Iacob ad Deum fortem

22 Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.

si enim fuerit populus tuus Israhel quasi harena maris reliquiae convertentur ex eo consummatio adbreviata inundabit iustitiam

23 Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

consummationem enim et adbreviationem Dominus Deus exercituum faciet in medio omnis terrae

24 Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.

propter hoc haec dicit Dominus Deus exercituum noli timere populus meus habitator Sion ab Assur in virga percutiet te et baculum suum levabit super te in via Aegypti

25 Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

adhuc enim paululum modicumque et consummabitur indignatio et furor meus super scelus eorum

26 Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

et suscitabit super eum Dominus exercituum flagellum iuxta plagam Madian in petra Oreb et virgam suam super mare et levabit eam in via Aegypti

27 И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.

et erit in die illa auferetur onus eius de umero tuo et iugum eius de collo tuo et conputrescet iugum a facie olei

28 Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

veniet in Aiath transibit in Magron apud Machmas commendabit vasa sua

29 Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.

transierunt cursim Gabee sedes nostra obstipuit Rama Gabaath Saulis fugit

30 Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

hinni voce tua filia Gallim adtende Laisa paupercula Anathoth

31 Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.

migravit Medemena habitatores Gebim confortamini

32 Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.

adhuc dies est ut in Nob stetur agitabit manum suam super montem filiae Sion collem Hierusalem

33 Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.

ecce Dominator Dominus exercituum confringet lagunculam in terrore et excelsi statura succidentur et sublimes humiliabuntur

34 И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.

et subvertentur condensa saltus ferro et Libanus cum excelsis cadet