1 Мојсијева 2
1 Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
Tako bude dovršeno nebo i zemlja sa svom svojom vojskom.
2 И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
I sedmoga dana Bog dovrši svoje djelo koje učini. I počinu u sedmi dan od svega djela koje učini.
3 И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;
I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti, jer u taj dan počinu od svega djela svoga koje učini.
4 То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
To je postanak neba i zemlje, tako su stvarani. Kad je Jahve, Bog, sazdao nebo i zemlju,
5 И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
još nije bilo nikakva poljskoga grmlja po zemlji, još ne bijaše niklo nikakvo poljsko bilje, jer Jahve, Bog, još ne pusti dažda na zemlju i nije bilo čovjeka da zemlju obrađuje.
6 Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
Ipak, voda je izvirala iz zemlje i natapala svu površinu zemaljsku.
7 А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
Jahve, Bog, napravi čovjeka od praha zemaljskog i u nosnice mu udahne dah života. Tako postane čovjek živa duša.
8 И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
I Jahve, Bog, zasadi vrt na istoku, u Edenu, i u nj smjesti čovjeka koga je napravio.
9 И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
Tada Jahve, Bog, učini te iz zemlje nikoše svakovrsna stabla - pogledu zamamljiva a dobra za hranu - i stablo života, nasred vrta, i stablo spoznaje dobra i zla.
10 А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.
Rijeka je izvirala iz Edena da bi natapala vrt; odatle se granala u četiri kraka.
11 Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
Prvom je ime Pišon, a optječe svom zemljom havilskom, u kojoj ima zlata.
12 И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
Zlato je te zemlje dobro, a ima ondje i bdelija i oniksa.
13 А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
Drugoj je rijeci ime Gihon, a optječe svu zemlju Kuš.
14 А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
Treća je rijeka Tigris, a teče na istok od Ašura; četvrta je Eufrat.
15 И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
Jahve, Bog, uzme čovjeka i postavi ga u edenski vrt da ga obrađuje i čuva.
16 И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
Jahve, Bog, zapovjedi čovjeku: “Sa svakoga stabla u vrtu slobodno jedi,
17 Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
ali sa stabla spoznaje dobra i zla da nisi jeo! U onaj dan u koji s njega okusiš, zacijelo ćeš umrijeti!”
18 И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
I reče Jahve, Bog: “Nije dobro da čovjek bude sam: načinit ću mu pomoć kao što je on.”
19 Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
Tada Jahve, Bog, načini od zemlje sve životinje u polju i sve ptice u zraku i predvede ih čovjeku da vidi kako će koju nazvati, pa kako koje stvorenje čovjek prozove, da mu tako bude ime.
20 И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
Čovjek nadjene imena svoj stoci, svim pticama u zraku i životinjama u polju. No čovjeku se ne nađe pomoć kao što je on.
21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
Tada Jahve, Bog, pusti tvrd san na čovjeka te on zaspa, pa mu izvadi jedno rebro, a mjesto zatvori mesom.
22 И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
Od rebra što ga je uzeo čovjeku napravi Jahve, Bog, ženu pa je dovede čovjeku.
23 А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
Nato čovjek reče: “Gle, evo kosti od mojih kostiju, mesa od mesa mojega! Ženom neka se zove, od čovjeka kad je uzeta!”
24 Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
Stoga će čovjek ostaviti oca i majku da prione uza svoju ženu i bit će njih dvoje jedno tijelo.
25 А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
A bijahu oboje goli - čovjek i njegova žena - ali ne osjećahu stida.
