1 Мојсијева 18
1 После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
And the LORD appeared to him in the plains of Mamre: and he sat in the tent door in the heat of the day;
2 Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
And he lifted up his eyes and looked, and, lo, three men stood by him: and when he saw them, he ran to meet them from the tent door, and bowed himself toward the ground,
3 И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
And said, My Lord, if now I have found favour in thy sight, pass not away, I pray thee, from thy servant:
4 Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
Let a little water, I pray you, be brought, and wash your feet, and rest yourselves under the tree:
5 И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
And I will bring a morsel of bread, and comfort ye your hearts; after that you shall pass on: for therefore are ye come to your servant. And they said, So do, as thou hast said.
6 И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
And Abraham hastened into the tent to Sarah, and said, Make ready quickly three measures of fine meal, knead it, and make cakes upon the hearth.
7 Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
And Abraham ran to the herd, and brought a calf tender and good, and gave it to a young man; and he hasted to dress it.
8 Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
And he took butter, and milk, and the calf which he had dressed, and set it before them; and he stood by them under the tree, and they ate.
9 И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
And they said to him, Where is Sarah thy wife? And he said, Behold, in the tent.
10 А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
And he said, I will certainly return to thee according to the time of life; and, lo, Sarah thy wife shall have a son. And Sarah heard it in the tent door, which was behind him.
11 А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
Now Abraham and Sarah were old and well advanced in years; and it ceased to be with Sarah after the manner of women.
12 Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
Therefore Sarah laughed within herself, saying, After I am become old shall I have pleasure, my lord being old also?
13 Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
And the LORD said to Abraham, Why did Sarah laugh, saying, Shall I certainly bear a child, who am old?
14 Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
Is any thing too hard for the LORD? At the time appointed I will return to thee, according to the time of life, and Sarah shall have a son.
15 А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
Then Sarah denied, saying, I laughed not; for she was afraid. And he said, Nay; but thou didst laugh.
16 Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
And the men rose up from there, and looked toward Sodom: and Abraham went with them to bring them on the way.
17 А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
And the LORD said, Shall I hide from Abraham that thing which I do;
18 Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
Seeing that Abraham shall surely become a great and mighty nation, and all the nations of the earth shall be blessed in him?
19 Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
For I know him, that he will command his children and his household after him, and they shall keep the way of the LORD, to do righteousness and justice; that the LORD may bring upon Abraham that which he hath spoken of him.
20 И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
And the LORD said, Because the cry of Sodom and Gomorrah is great, and because their sin is very grievous;
21 Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
I will go down now, and see whether they have done altogether according to the cry of it, which is come to me; and if not, I will know.
22 И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
And the men turned their faces from there, and went toward Sodom: but Abraham stood yet before the LORD.
23 И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
And Abraham drew near, and said, Wilt thou also destroy the righteous with the wicked?
24 Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
Suppose there are fifty righteous within the city: wilt thou also destroy and not spare the place for the fifty righteous that are in it?
25 Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
That be far from thee to do after this manner, to slay the righteous with the wicked: and that the righteous should be as the wicked, that be far from thee: Shall not the Judge of all the earth do right?
26 И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
And the LORD said, If I find in Sodom fifty righteous within the city, then I will spare all the place for their sakes.
27 А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
And Abraham answered and said, Behold now, I who am dust and ashes, have taken upon me to speak to the Lord.
28 Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
Suppose there shall lack five of the fifty righteous: wilt thou destroy all the city for lack of five? And he said, If I find there forty and five, I will not destroy it.
29 И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
And he spoke to him yet again, and said, Suppose there shall be forty found there. And he said, I will not do it for forty’s sake.
30 Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
And he said, O let not the Lord be angry, and I will speak: Suppose there shall thirty be found there. And he said, I will not do it, if I find thirty there.
31 Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
And he said, Behold now, I have taken upon me to speak to the Lord: Suppose there shall be twenty found there. And he said, I will not destroy it for twenty’s sake.
32 Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
And he said, O let not the Lord be angry, and I will speak yet but this once: Suppose ten shall be found there. And he said, I will not destroy it for ten’s sake.
33 И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
And the LORD went his way, as soon as he had finished speaking with Abraham: and Abraham returned to his place.
