1 Мојсијева 17
1 А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен.
Postquam vero nonaginta et novem annorum esse cœperat, apparuit ei Dominus, dixitque ad eum: Ego Deus omnipotens: ambula coram me, et esto perfectus.
2 И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.
Ponamque fœdus meum inter me et te, et multiplicabo te vehementer nimis.
3 А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:
Cecidit Abram pronus in faciem.
4 Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.
Dixitque ei Deus: Ego sum, et pactum meum tecum, erisque pater multarum gentium.
5 Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа;
Nec ultra vocabitur nomen tuum Abram, sed appellaberis Abraham: quia patrem multarum gentium constitui te.
6 Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.
Faciamque te crescere vehementissime, et ponam te in gentibus, regesque ex te egredientur.
7 А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе;
Et statuam pactum meum inter me et te, et inter semen tuum post te in generationibus suis, fœdere sempiterno: ut sim Deus tuus, et seminis tui post te.
8 И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог.
Daboque tibi et semini tuo terram peregrinationis tuæ, omnem terram Chanaan in possessionem æternam, eroque Deus eorum.
9 И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена.
Dixit iterum Deus ad Abraham: Et tu ergo custodies pactum meum, et semen tuum post te in generationibus suis.
10 А ово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње.
Hoc est pactum meum quod observabitis inter me et vos, et semen tuum post te: circumcidetur ex vobis omne masculinum:
11 А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас.
et circumcidetis carnem præputii vestri, ut sit in signum fœderis inter me et vos.
12 Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог.
Infans octo dierum circumcidetur in vobis, omne masculinum in generationibus vestris: tam vernaculus, quam emptitius circumcidetur, et quicumque non fuerit de stirpe vestra:
13 Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан.
eritque pactum meum in carne vestra in fœdus æternum.
14 А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој.
Masculus, cujus præputii caro circumcisa non fuerit, delebitur anima illa de populo suo: quia pactum meum irritum fecit.
15 И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.
Dixit quoque Deus ad Abraham: Sarai uxorem tuam non vocabis Sarai, sed Saram.
16 И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.
Et benedicam ei, et ex illa dabo tibi filium cui benedicturus sum: eritque in nationes, et reges populorum orientur ex eo.
17 Тада паде Аврам ничице и насмеја се говорећи у срцу свом: Еда ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Еда ће жена од деведесет година родити?
Cecidit Abraham in faciem suam, et risit, dicens in corde suo: Putasne centenario nascetur filius? et Sara nonagenaria pariet?
18 И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом!
Dixitque ad Deum: Utinam Ismaël vivat coram te.
19 И рече Бог: Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега.
Et ait Deus ad Abraham: Sara uxor tua pariet tibi filium, vocabisque nomen ejus Isaac, et constituam pactum meum illi in fœdus sempiternum, et semini ejus post eum.
20 А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и начинићу од њега велик народ.
Super Ismaël quoque exaudivi te: ecce, benedicam ei, et augebo, et multiplicabo eum valde: duodecim duces generabit, et faciam illum in gentem magnam.
21 А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.
Pactum vero meum statuam ad Isaac, quem pariet tibi Sara tempore isto in anno altero.
22 И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.
Cumque finitus esset sermo loquentis cum eo, ascendit Deus ab Abraham.
23 И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и које год беше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њиховог у исти дан, као што му каза Бог.
Tulit autem Abraham Ismaël filium suum, et omnes vernaculos domus suæ, universosque quos emerat, cunctos mares ex omnibus viris domus suæ: et circumcidit carnem præputii eorum statim in ipsa die, sicut præceperat ei Deus.
24 А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тела свог.
Abraham nonaginta et novem erat annorum quando circumcidit carnem præputii sui.
25 А Исмаилу сину његовом беше тринаест година кад му се обреза окрајак тела његовог.
Et Ismaël filius tredecim annos impleverat tempore circumcisionis suæ.
26 У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,
Eadem die circumcisus est Abraham et Ismaël filius ejus:
27 И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.
et omnes viri domus illius, tam vernaculi, quam emptitii et alienigenæ pariter circumcisi sunt.
