1 Мојсијева 11
1 А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.
Erat autem terra labii unius, et sermonum eorumdem.
2 А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде.
Cumque proficiscerentur de oriente, invenerunt campum in terra Sennaar, et habitaverunt in eo.
3 Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.
Dixitque alter ad proximum suum: Venite, faciamus lateres, et coquamus eos igni. Habueruntque lateres pro saxis, et bitumen pro cæmento:
4 После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.
et dixerunt: Venite, faciamus nobis civitatem et turrim, cujus culmen pertingat ad cælum: et celebremus nomen nostrum antequam dividamur in universas terras.
5 А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.
Descendit autem Dominus ut videret civitatem et turrim, quam ædificabant filii Adam,
6 И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.
et dixit: Ecce, unus est populus, et unum labium omnibus: cœperuntque hoc facere, nec desistent a cogitationibus suis, donec eas opere compleant.
7 Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.
Venite igitur, descendamus, et confundamus ibi linguam eorum, ut non audiat unusquisque vocem proximi sui.
8 Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
Atque ita divisit eos Dominus ex illo loco in universas terras, et cessaverunt ædificare civitatem.
9 Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.
Et idcirco vocatum est nomen ejus Babel, quia ibi confusum est labium universæ terræ: et inde dispersit eos Dominus super faciem cunctarum regionum.
10 Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа.
Hæ sunt generationes Sem: Sem erat centum annorum quando genuit Arphaxad, biennio post diluvium.
11 А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.
Vixitque Sem, postquam genuit Arphaxad, quingentis annis: et genuit filios et filias.
12 А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу;
Porro Arphaxad vixit triginta quinque annis, et genuit Sale.
13 А родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
Vixitque Arphaxad, postquam genuit Sale, trecentis tribus annis: et genuit filios et filias.
14 А Сала поживе тридесет година, и роди Евера;
Sale quoque vixit triginta annis, et genuit Heber.
15 А родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
Vixitque Sale, postquam genuit Heber, quadringentis tribus annis: et genuit filios et filias.
16 А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;
Vixit autem Heber triginta quatuor annis, et genuit Phaleg.
17 А родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.
Et vixit Heber postquam genuit Phaleg, quadringentis triginta annis: et genuit filios et filias.
18 А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава;
Vixit quoque Phaleg triginta annis, et genuit Reu.
19 А родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери.
Vixitque Phaleg, postquam genuit Reu, ducentis novem annis: et genuit filios et filias.
20 А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха;
Vixit autem Reu triginta duobus annis, et genuit Sarug.
21 А родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери.
Vixit quoque Reu, postquam genuit Sarug, ducentis septem annis: et genuit filios et filias.
22 А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора;
Vixit vero Sarug triginta annis, et genuit Nachor.
23 А родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери.
Vixitque Sarug, postquam genuit Nachor, ducentis annis: et genuit filios et filias.
24 А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару;
Vixit autem Nachor viginti novem annis, et genuit Thare.
25 А родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.
Vixitque Nachor, postquam genuit Thare, centum decem et novem annis: et genuit filios et filias.
26 А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.
Vixitque Thare septuaginta annis, et genuit Abram, et Nachor, et Aran.
27 А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.
Hæ sunt autem generationes Thare: Thare genuit Abram, Nachor et Aran. Porro Aran genuit Lot.
28 И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском.
Mortuusque est Aran ante Thare patrem suum, in terra nativitatis suæ, in Ur Chaldæorum.
29 И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.
Duxerunt autem Abram et Nachor uxores: nomen uxoris Abram, Sarai: et nomen uxoris Nachor, Melcha filia Aran, patris Melchæ, et patris Jeschæ.
30 А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.
Erat autem Sarai sterilis, nec habebat liberos.
31 И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.
Tulit itaque Thare Abram filium suum, et Lot filium Aran, filium filii sui, et Sarai nurum suam, uxorem Abram filii sui, et eduxit eos de Ur Chaldæorum, ut irent in terram Chanaan: veneruntque usque Haran, et habitaverunt ibi.
32 И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану.
Et facti sunt dies Thare ducentorum quinque annorum, et mortuus est in Haran.
