Књига пророка Језекиља 33

1 Опет ми дође реч Господња говорећи:

The word of the LORD came to me, saying,

2 Сине човечји, говори синовима народа свог, и кажи им: Кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара,

"Son of man, speak to the children of your people, and tell them, 'When I bring the sword on a land, and the people of the land take a man from among them, and set him for their watchman;

3 И он видевши мач где иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ,

if, when he sees the sword come on the land, he blow the trumpet, and warn the people;

4 Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави.

then whoever hears the sound of the trumpet, and doesn't take warning, if the sword come, and take him away, his blood shall be on his own head.

5 Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју.

He heard the sound of the trumpet, and didn't take warning; his blood shall be on him; whereas if he had taken warning, he would have delivered his soul.

6 Ако ли стражар видевши мач где иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве.

But if the watchman sees the sword come, and doesn't blow the trumpet, and the people aren't warned, and the sword comes, and take any person from among them; he is taken away in his iniquity, but his blood will I require at the watchman's hand.'

7 И тебе, сине човечји, тебе поставих стражарем дому Израиљевом; слушај дакле реч из мојих уста и опомињи их од мене.

"So you, son of man, I have set you a watchman to the house of Israel; therefore hear the word at my mouth, and give them warning from me.

8 Кад кажем безбожнику: Безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута свог; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке.

When I tell the wicked, 'O wicked man, you shall surely die,' and you do not speak to warn the wicked from his way; that wicked man shall die in his iniquity, but his blood will I require at your hand.

9 Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју.

Nevertheless, if you warn the wicked of his way to turn from it, and he doesn't turn from his way; he shall die in his iniquity, but you have delivered your soul.

10 Зато ти, сине човечји, реци дому Израиљевом: Ви говорите овако и кажете: Преступи наши и греси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живели?

"You, son of man, tell the house of Israel: 'Thus you speak, saying, "Our transgressions and our sins are on us, and we pine away in them; how then can we live?"'

11 Реци им: Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путева својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев?

Tell them, 'As I live,' says the LORD, 'I have no pleasure in the death of the wicked; but that the wicked turn from his way and live: turn, turn from your evil ways; for why will you die, house of Israel?'

12 Зато ти, сине човечји, реци синовима народа свог: Праведног неће избавити правда његова кад згреши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живети кад згреши.

"You, son of man, tell the children of your people, 'The righteousness of the righteous shall not deliver him in the day of his disobedience; and as for the wickedness of the wicked, he shall not fall thereby in the day that he turns from his wickedness; neither shall he who is righteous be able to live thereby in the day that he sins.'

13 Кад кажем праведнику да ће доиста живети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини.

When I say to the righteous "He shall surely live," but he trusts in his righteousness and commits iniquity, none of his righteous deeds shall be remembered; but he shall die because of the iniquity he has committed.

14 А кад кажем безбожнику: Доиста ћеш погинути, а он се обрати од грех свог и стане чинити суд и правду,

Again, when I say to the wicked, 'You shall surely die'; if he turn from his sin, and do that which is lawful and right;

15 И врати безбожник залог, и врати шта је отео, и стане ходити по уредбама животним не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умрети.

if the wicked restore the pledge, give again that which he had taken by robbery, walk in the statutes of life, committing no iniquity; he shall surely live, he shall not die.

16 Од свих греха што је згрешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити.

None of his sins that he has committed shall be remembered against him: he has done that which is lawful and right; he shall surely live.

17 А синови народа твог говоре: Није прав пут Господњи; а њихов пут није прав.

"Yet the children of your people say, 'The way of the LORD is not just': but as for them, their way is not just.

18 Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога.

When the righteous turns from his righteousness, and commits iniquity, he shall even die in it.

19 А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога.

When the wicked turns from his wickedness, and does that which is lawful and right, he shall live thereby.

20 А ви говорите: Није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путевима његовим.

Yet you say, 'The way of the LORD is not just.' House of Israel, I will judge every one of you after his ways."

21 А дванаесте године робовања нашег, десетог месеца, петог дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: Узе се град.

It happened in the twelfth year of our captivity, in the tenth month, in the fifth day of the month, that one who had escaped out of Jerusalem came to me, saying, "The city has been struck."

22 А рука Господња дође нада ме увече пре него дође онај што побеже, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не ћутах.

Now the hand of the LORD had been on me in the evening, before he who was escaped came; and he had opened my mouth, until he came to me in the morning; and my mouth was opened, and I was no more mute.

23 И дође ми реч Господња говорећи:

The word of the LORD came to me, saying,

24 Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство.

"Son of man, they who inhabit those waste places in the land of Israel speak, saying, 'Abraham was one, and he inherited the land: but we are many; the land is given us for inheritance.'

25 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Једете с крвљу, и очи своје подижете ка гадним боговима својим, и крв проливате, и хоћете да наследите земљу?

Therefore tell them, 'Thus says the LORD: "You eat with the blood, and lift up your eyes to your idols, and shed blood: and shall you possess the land?

26 Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњег свог, и хоћете да наследите земљу?

You stand on your sword, you work abomination, and every one of you defiles his neighbor's wife: and shall you possess the land?"'

27 Овако им реци: Овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, зверима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помрети.

"You shall tell them, 'Thus says the Lord GOD: "As I live, surely those who are in the waste places shall fall by the sword; and him who is in the open field will I give to the animals to be devoured; and those who are in the strongholds and in the caves shall die of the pestilence.

28 Тако ћу сасвим опустети ту земљу, и нестаће поноса силе њене, и опустеће горе Израиљеве да неће нико пролазити.

I will make the land a desolation and an astonishment; and the pride of her power shall cease; and the mountains of Israel shall be desolate, so that none shall pass through.

29 И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвим опустим за све гадове њихове што чинише.

Then shall they know that I am the LORD, when I have made the land a desolation and an astonishment, because of all their abominations which they have committed."'

30 А о теби, сине човечји, синови народа твог казују о теби уза зидове и на вратима кућним, и говоре један другом, сваки брату свом, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа.

"As for you, son of man, the children of your people talk of you by the walls and in the doors of the houses, and speak one to another, everyone to his brother, saying, 'Please come and hear what is the word that comes forth from the LORD.'

31 И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а срце њихово иде за својим лакомством.

They come to you as the people come, and they sit before you as my people, and they hear your words, but do not do them; for with their mouth they show much love, but their heart goes after their gain.

32 И гле, ти си им као љупка песма, као човек лепог гласа и који добро свира; слушају речи твоје, али их не извршују.

Look, you are to them as a very lovely song of one who has a pleasant voice, and can play well on an instrument; for they hear your words, but they do not do them.

33 Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима.

When this comes to pass, (look, it comes), then shall they know that a prophet has been among them."