Ефесцима 4

1 Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,

Благаю ж оце вас я, вязник у Господї, ходити достойно поклику, яким вас покликано,

2 Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,

з усякою смирнотою й тихостю, з довготерпіливостю, терплячи один одного в любови,

3 Старајући се држати јединство Духа у свези мира;

стараючись держати единеннє духа в мирному союзї.

4 Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.

Одно тїло й один дух, яко ж і покликані в одній надїї вашого покликання;

5 Један Господ, једна вера, једно крштење,

один Господь, одна віра, одно хрещеннє,

6 Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.

один Бог і Отець усїх, що над усїма й через усїх і в усїх вас.

7 А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.

Кожному ж з нас дана благодать по мірі даровання Христового.

8 Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.

Тимже глаголе: Зійшовши на висоту, полонив єси полонь, і дав дари людям.

9 А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?

(А те [слово] зійшов, що ж воно [значить], коли не те, що перш зійшов у найнищі сторони землї?

10 Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.

Хто зійшов додолу, се Той, що й зійшов вище всїх небес, щоб сповнити все.)

11 И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,

І Він настановив инших апостолами, а инших пророками, а инших благовістниками, а инших пастирями та учителями,

12 Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;

на звершеннє сьвятих, на дїло служення, на збудуваннє тїла Христового,

13 Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;

доки дійдемо всї до з'єдинення віри і познання Сина Божого, до чоловіка звершеного, до міри зросту сповнення Христового,

14 Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;

щоб більш не бути малолїтками, хвилюючись і кидаючись від усякого вітру науки, в оманї людській, у лукавстві до підступного заблуду,

15 Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.

а ходячи поправдї в любови помножаймо все в Того, котрий єсть голова, Христос,

16 Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.

котрого все тїло зложене і звязано всякою увяззю спромоги по дїйству, (яке є) в мірі кожної части, робить зрост тїла на збудуваннє самого себе в любові.

17 Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,

Се ж оце глаголю і сьвідкую в Господї, щоб вам більш не ходити, яко ж і инші погане ходять у суєтї ума свого,

18 Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;

оморочені мислями, відчужені від життя Божого через невіжество, що єсть в них, через окаменїннє сердець їх.

19 Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

Вони, зробившись безчувственними, оддали себе розпусту, щоб робити всяку нечистоту в зажерливости.

20 Али ви тако не познасте Христа;

Ви ж не так познали Христа:

21 Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,

коли ж бо чули Його і в Йому навчились, що истина в Ісусї,

22 Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;

щоб відложити вам по першому життю давнього чоловіка, що тлїє в похотях лукавих,

23 И да се обновите духом ума свог,

а обновлятись духом ума вашого,

24 И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.

та й одягнутись у нового чоловіка, створеного по Богу в праведности і сьвятости правди.

25 Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.

Тим-же, відкинувши лож, говоріть правду кожен до ближнього свого; бо ми один одному члени.

26 Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем.

Гнівайтесь та й не грішіть: нехай сонце не зайде у гнїві вашому.

27 Нити дајте места ђаволу.

Анї давайте місця дияволу.

28 Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.

Хто крав, більш не крадь, а лучче працюй, роблячи руками своїми добре, щоб мав що подати тому, хто в нуждї.

29 Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.

Всяке гниле слово нехай не виходить з уст ваших, а тільки таке, що годить ся на збудуваннє віри, щоб подало благодать тим, хто чує.

30 И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.

І не засмучуйте Духа сьвятого Божого, котрим ви запечатані в день викупу.

31 Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

Усяка гіркість, і гнїв, і ярость, і крик, і лайка нехай зникне од вас із усїм лихим.

32 А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.

Бувайте ж один до одного добрі, милосерні, прощаючи один одному, яко ж і Бог у Христї простив вам.