Књига проповедникова 1
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
The wordis of Ecclesiastes, sone of Dauid, the kyng of Jerusalem.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
The vanyte of vanytees, seide Ecclesiastes; the vanyte of vanytees, and alle thingis ben vanite.
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
What hath a man more of alle his trauel, bi which he traueilith vndur the sunne?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
Generacioun passith awei, and generacioun cometh; but the erthe stondith with outen ende.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
The sunne risith, and goith doun, and turneth ayen to his place;
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
and there it risith ayen, and cumpassith bi the south, and turneth ayen to the north. The spirit cumpassynge alle thingis goith `in cumpas, and turneth ayen in to hise cerclis.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
Alle floodis entren in to the see, and the see fletith not ouer the markis set of God; the floodis turnen ayen to the place fro whennus tho comen forth, that tho flowe eft.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
Alle thingis ben hard; a man may not declare tho thingis bi word; the iye is not fillid bi siyt, nether the eere is fillid bi hering.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
What is that thing that was, that that schal come? What is that thing that is maad, that that schal be maad?
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
No thing vndir the sunne is newe, nether ony man may seie, Lo! this thing is newe; for now it yede bifore in worldis, that weren bifore vs.
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
Mynde of the formere thingis is not, but sotheli nether thenkyng of tho thingis, that schulen come afterward, schal be at hem that schulen come in the last tyme.
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
I Ecclesiastes was king of Israel in Jerusalem;
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
and Y purposide in my soule to seke and enserche wiseli of alle thingis, that ben maad vndur the sunne. God yaf this werste ocupacioun to the sones of men, that thei schulden be ocupied therynne.
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
I siy alle thingis that ben maad vndur the sunne, and lo! alle thingis ben vanyte and turment of spirit.
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
Weiward men ben amendid of hard; and the noumbre of foolis is greet with outen ende.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
I spak in myn herte, and Y seide, Lo! Y am made greet, and Y passide in wisdom alle men, that weren bifore me in Jerusalem; and my soule siy many thingis wiseli, and Y lernede.
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
And Y yaf myn herte, that Y schulde knowe prudence and doctryn, and errours and foli. And Y knew that in these thingis also was trauel and turment of spirit;
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
for in myche wisdom is myche indignacioun, and he that encressith kunnyng, encreessith also trauel.
