Књига проповедникова 7

1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

Lepsze jest imię dobre, niżeli maść wyborna; a dzień śmierci, niż dzień narodzenia.

2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Lepiej iść do domu żałoby, niż iść do domu biesiady, przeto, iż tam widzimy koniec każdego człowieka, a żyjący składa to do serca swego.

3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

Lepszy jest smutek, niżeli śmiech; bo przez smutek twarzy naprawia się serce.

4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.

Serce mądrych w domu żałoby; ale serce głupich w domu wesela.

5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.

Lepiej jest słuchać gromienia mądrego, niżeli słuchać pieśni głupich.

6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.

Bo jaki jest trzask ciernia pod garncem, tak jest śmiech głupiego; i toć jest marność.

7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

Zaiste ucisk przywodzi mądrego do szaleństwa, a dar zaślepia serce.

8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

Lepsze jest dokończenie rzeczy, niżeli początek jej; lepszy jest człowiek cierpliwego ducha, niż ducha wyniosłego.

9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.

Nie bądź porywczy w duchu twym do gniewu; bo gniew w zanadrzyu głupich odpoczywa.

10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

Nie mów: Cóż to jest, że dni pierwsze lepsze były, niż teraźniejsze? Bobyś się o tem nie mądrze pytał.

11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

Dobra jest mądrość przy majętności, i jest pożteczna tym, którzy widzą słońce.

12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

Albowiem pod cieniem mądrości, i pod cieniem srebra odpoczywa człowiek, a wszakże przedniejsza jest umiejętność mądrości; bo przynosi żywot tym, którzy ją mają.

13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?

Przypatrz się sprawie Bożej; bo któż może wyprostować, co on skrzywi?

14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

W dzień dobry zażywaj dobra, w dzień zły miej się na pieczy: boć ten uczynił Bóg przeciwko owemu, dlatego, aby nie doszedł człowiek tego, co nastanie po nim.

15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

Tom wszystko widział za dni marności mojej: Bywa sprawiedliwy, który ginie z sprawiedliwością swoją; także bywa niezbożnik, który długo żyje we złości swojej.

16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

Nie bądź nazbyt sprawiedliwym, ani nazbyt mądrym; przeczżebyś miał do zguby przychodzić?

17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?

Nie bądź nader niepobożnym, ani nazbyt głupim; przeczżebyś miał umrzeć przed czasem swoim?

18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

Dobra jest, abyś się owego trzymał, a tego się nie puszczał; kto się boi Boga, uchodzi tego wszystkiego.

19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

Mądrość umacnia mądrego więcej, niżeli dziesięć książąt, którzy są w mieście.

20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

Zaiste niemasz człowieka sprawiedliwego na ziemi, któryby czynił dobrze, a nie grzeszył.

21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;

Nie do wszystkich też słów, które mówią ludzie przykładaj serca twego; i niech cię to nie obchodzi, choćciby i sługa twój złorzeczył.

22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

Boć wie serce twoje, żeś i ty częstokroć drugim złorzeczył.

23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.

Wszystkiegom tego doświadczył mądrością, i rzekłem: Będę mądrym; aleć się mądrość oddaliła odemnie.

24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

A co dalekiego, i co bardzo głębokiego jest, któż to znajdzie?

25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

Wszystkom ja przeszedł myślą swoją, abym poznał i wybadał się, i wynalazł mądrość i rozum, a żebym poznał niezbożność, głupstwo, i błąd, i szaleństwo.

26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.

I znalazłem rzecz gorzciejszą nad śmierć, to jest, taką niewiastę, której serce jest jako sieci i sidło, a ręce jej jako pęta. Kto się Bogu podoba, wolny będzie od niej; ale grzesznik będzie od niej pojmany.

27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.

Otom to znalazł, (mówi kaznodzieja, ) stosując jedno z drugiem, abym doszedł umiejętności.

28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.

Czego zaś nad to szukała dusza moja, tedym nie znalazł. Męża jednego z tysiąca znalazłem; alem niewiasty między temi wszystkiemi nie znalazł.

29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.

To tylko obacz, com znalazł, że stworzył Bóg człowieka dobrego; ale oni udali się za rozmaitemi myślami. Któż może z mądrym porównać? a kto może wyłożyć każdą rzecz?