Књига проповедникова 7

1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

Bedre er et godt navn enn god olje, og bedre dødsdagen enn den dag en blir født.

2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Bedre er det å gå til sørgehus enn til gjestebudshus, fordi i sørgehuset ender hvert menneskes liv, og den som lever, legger sig det på hjerte.

3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

Bedre er gremmelse enn latter; for mens ansiktet er sørgmodig, er hjertet vel til mote.

4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.

De vises hjerte er i sorgens hus, men dårenes hjerte i gledens hus.

5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.

Bedre er det å høre skjenn av en vis enn å høre sang av dårer;

6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.

for som tornene spraker under gryten, så er det når dåren ler; også dette er tomhet.

7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

For urettmessig vinning gjør den vise til dåre, og bestikkelse ødelegger hjertet.

8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

Bedre er enden på en ting enn begynnelsen, bedre å være tålmodig enn overmodig.

9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.

Vær ikke for hastig i din ånd til å vredes; for vreden bor i dårers barm.

10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

Si ikke: Hvorav kommer det at de fremfarne dager var bedre enn de som nu er? For det er ikke av visdom du spør om det.

11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

Visdom er jevngod med arvegods, ja ennu ypperligere for dem som ser solen;

12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

for å være i visdommens skygge er som å være i skyggen av rikdom, men kunnskapens fortrin er at visdommen holder sin eier i live.

13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?

Se på Guds verk! For hvem kan gjøre rett det som han har gjort kroket?

14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

På en god dag skal du være ved godt mot, og på en ond dag skal du tenke på at Gud har gjort den og, like så vel som den andre, forat mennesket ikke skal finne noget efter sig.

15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

Alt dette har jeg sett i mitt tomme liv: Mangen rettferdig går til grunne tross sin rettferdighet, og mangen ugudelig lever lenge tross sin ondskap.

16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

Vær ikke altfor rettferdig og te dig ikke overvettes vis! hvorfor vil du ødelegge dig selv?

17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?

Vær ikke altfor urettferdig, og vær ikke en dåre! Hvorfor vil du dø før tiden?

18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

Det er godt at du holder fast ved det ene, men du skal heller ikke slippe det andre; for den som frykter Gud, finner en utvei av alt dette.

19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

Visdommen er et sterkere vern for den vise enn ti mektige menn i en by;

20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

for det finnes ikke et rettferdig menneske på jorden, som bare gjør godt og aldri synder.

21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;

Akt heller ikke på alt det folk sier, ellers kunde du få høre din tjener banne dig!

22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

For du vet jo med dig selv at også du mange ganger har bannet andre.

23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.

Alt dette har jeg prøvd med visdom; Jeg sa: Jeg vil vinne visdom, men den er ennu langt borte fra mig.

24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

Det som er langt borte og dypt, dypt skjult - hvem kan finne det?

25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

Jeg så mig om, og min attrå var å vinne kunnskap og å granske og søke efter visdom og klokskap og å forstå at ugudelighet er dårskap, og at dårskapen er galskap.

26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.

Og jeg fant noget som er bitrere enn døden: kvinnen - hun er et garn og hennes hjerte en snare, og hennes hender er lenker; den som tekkes Gud, slipper fra henne, men synderen blir fanget av henne.

27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.

Se, dette fant jeg ut, sier predikeren, idet jeg la det ene til det andre for å finne hovedsummen.

28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.

Det som jeg stadig har søkt, men ikke har funnet, det er: En mann har jeg funnet blandt tusen, men en kvinne har jeg ikke funnet blandt dem alle.

29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.

Se, dette er det eneste jeg har funnet ut, at Gud skapte mennesket som det skulde være, men de søker mange kunster.