Књига проповедникова 7

1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

Una buona reputazione val meglio dell’olio odorifero; e il giorno della morte, meglio del giorno della nascita.

2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

E’ meglio andare in una casa di duolo, che andare in una casa di convito; poiché là è la fine d’ogni uomo, e colui che vive vi porrà mente.

3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

La tristezza val meglio del riso; poiché quando il viso è mesto, il cuore diventa migliore.

4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.

Il cuore del savio è nella casa del duolo; ma il cuore degli stolti è nella casa della gioia.

5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.

Meglio vale udire la riprensione del savio, che udire la canzone degli stolti.

6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.

Poiché qual è lo scoppiettio de’ pruni sotto una pentola, tal è il riso dello stolto. Anche questo è vanità.

7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

Certo, l’oppressione rende insensato il savio, e il dono fa perdere il senno.

8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

Meglio vale la fine d’una cosa, che il suo principio; e lo spirito paziente val meglio dello spirito altero.

9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.

Non t’affrettare a irritarti nello spirito tuo, perché l’irritazione riposa in seno agli stolti.

10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

Non dire: “Come mai i giorni di prima eran migliori di questi?” poiché non è per sapienza che tu chiederesti questo.

11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

La sapienza è buona quanto un’eredità, e anche di più, per quelli che vedono il sole.

12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

Poiché la sapienza offre un riparo, come l’offre il danaro; ma l’eccellenza della scienza sta in questo, che la sapienza fa vivere quelli che la possiedono.

13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?

Considera l’opera di Dio; chi potrà raddrizzare ciò che egli ha ricurvo?

14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

Nel giorno della prosperità godi del bene, e nel giorno dell’avversità rifletti. Dio ha fatto l’uno come l’altro, affinché l’uomo non scopra nulla di ciò che sarà dopo di lui.

15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

Io ho veduto tutto questo nei giorni della mia vanità. V’è tal giusto che perisce per la sua giustizia, e v’è tal empio che prolunga la sua vita con la sua malvagità.

16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

Non esser troppo giusto, e non ti far savio oltremisura; perché ti distruggeresti?

17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?

Non esser troppo empio, né essere stolto; perché morresti tu prima del tempo?

18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

E’ bene che tu t’attenga fermamente a questo, e che tu non ritragga la mano da quello; poiché chi teme Iddio evita tutte queste cose.

19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

La sapienza dà al savio più forza che non facciano dieci capi in una città.

20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

Certo, non v’è sulla terra alcun uomo giusto che faccia il bene e non pecchi mai.

21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;

Non porre dunque mente a tutte le parole che si dicono, per non sentirti maledire dal tuo servo;

22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

poiché il tuo cuore sa che sovente anche tu hai maledetto altri.

23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.

Io ho esaminato tutto questo con sapienza. Ho detto: “Voglio acquistare sapienza”; ma la sapienza è rimasta lungi da me.

24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

Una cosa ch’è tanto lontana e tanto profonda chi la potrà trovare?

25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

Io mi sono applicato nel cuor mio a riflettere, a investigare, a cercare la sapienza e la ragion delle cose, e a riconoscere che l’empietà è una follia e la stoltezza una pazzia;

26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.

e ho trovato una cosa più amara della morte: la donna ch’è tutta tranelli, il cui cuore non è altro che reti, e le cui mani sono catene; colui ch’è gradito a Dio le sfugge, ma il peccatore riman preso da lei.

27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.

Ecco, questo ho trovato, dice l’Ecclesiaste, dopo aver esaminato le cose una ad una per afferrarne la ragione;

28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.

ecco quello che l’anima mia cerca ancora, senza ch’io l’abbia trovato: un uomo fra mille, l’ho trovato, ma una donna fra tutte, non l’ho trovata.

29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.

Questo soltanto ho trovato: che Dio ha fatto l’uomo retto, ma gli uomini hanno cercato molti sotterfugi.