Књига проповедникова 7

1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

Un bon renom est préférable à l’huile parfumée, et le jour de la mort au jour de la naissance.

2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Mieux vaut aller dans une maison de deuil que dans une maison où l’on festoie; là se voit la fin de tout homme: et les vivants doivent la prendre à cœur!

3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

Mieux vaut la tristesse que la gaieté, car le visage peut être sombre et le cœur satisfait.

4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.

La pensée du sage se porte vers la maison de deuil, la pensée des fous vers la maison de plaisir.

5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.

Mieux vaut entendre les reproches d’un sage que d’écouter les chansons des sots.

6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.

Car tel le crépitement des broussailles sous la marmite, tels sont les rires des fous. Et cela aussi est vanité!

7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

Certes, la concussion affole le sage, et les présents font perdre le sens.

8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

La fin d’une entreprise est préférable à son début; un caractère endurant l’emporte sur un caractère hautain.

9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.

Ne cède pas trop vite à ton humeur irascible, car la colère est à demeure au sein des fous.

10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

Ne dis point: "D’Où vient que les temps passés valaient mieux que le présent?" Car c’est manquer de sagesse de poser cette question.

11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

Précieuse est la sagesse avec un patrimoine: grande supériorité pour ceux qui voient le soleil!

12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

Car ainsi on est sous la protection de la sagesse et sous la protection de l’argent; toutefois la sagesse l’emporte, car elle prolonge la vie de ceux qui la possèdent.

13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?

Regarde l’œuvre de Dieu: qui peut redresser ce qu’il a fait courbe?

14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

Au jour du bonheur, sois content; et au jour du malheur, considère que Dieu a fait correspondre l’un à l’autre, de façon à ce que l’homme ne trouve pas à récriminer contre lui.

15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

J’Ai tout vu au cours de mon éphémère existence: tel juste succombe malgré sa vertu, et tel méchant dure malgré sa perversité.

16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

Ne sois pas juste à l’excès, ne sois pas sage plus qu’il ne faut; pourquoi t’exposer à la ruine?

17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?

Ne sois pas trop méchant, évite d’être sot; pourquoi voudrais-tu mourir avant le temps?

18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

Tu feras bien de t’attacher à l’une des méthodes sans que ta main lâche l’autre: celui qui craint Dieu se tire d’affaire en toutes choses.

19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

La sagesse est une force pour l’homme, plus efficace que dix chefs gouvernant une ville.

20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

II n’est pas d’homme juste sur terre qui fasse le bien sans jamais faillir.

21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;

N’Aie garde de faire attention à toutes les paroles qu’on débite; tu éviteras ainsi d’entendre ton esclave proférer des malédictions contre toi.

22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

Car bien des fois, ton cœur le sait, il t’est arrivé de proférer des malédictions contre les autres.

23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.

Tout cela, je l’ai expérimenté avec sagacité; je disais: "Je voudrais me rendre maître de la sagesse!" Mais elle s’est tenue loin de moi.

24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

Ce qui existe est si loin et si infiniment profond! Qui pourrait y atteindre?

25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

Je m’étais appliqué de tout cœur à tout examiner et scruter, à rechercher sagesse et raison, à apprécier aussi malignité et sottise, folie et insanités.

26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.

Et ce que j’ai trouvé de plus amer que la mort, c’est la femme, dont le cœur n’est que guet-apens et pièges et dont les bras sont des chaînes. Celui qui jouit de la faveur de Dieu échappe à ses griffes, mais le pécheur s’y laisse prendre.

27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.

Vois, c’est là ce que j’ai trouvé, dit l’Ecclésiaste, en ajoutant un fait à un autre pour arriver à une conclusion.

28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.

Mais il est une chose encore que j’ai cherchée et que je n’ai pas trouvée: parmi mille individus, j’ai pu trouver un homme, mais de femme, parmi eux tous, je n’en ai pas trouvé.

29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.

Seulement voici ce que j’ai trouvé: c’est que Dieu a fait les hommes pour être droits; ce sont eux qui ont recours à toutes sortes de roueries.