Књига проповедникова 6
1 Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:
There is an evil which I have seen under the sun, and it is heavy on men:
2 Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.
a man to whom God gives riches, wealth, and honor, so that he lacks nothing for his soul of all that he desires, yet God gives him no power to eat of it, but a foreigner eats it. This is vanity, and it is an evil disease.
3 Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.
If a man fathers a hundred children, and lives many years, so that the days of his years are many, but his soul is not filled with good, and moreover he has no burial; I say, that a stillborn child is better than he:
4 Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;
for it comes in vanity, and departs in darkness, and its name is covered with darkness.
5 Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.
Moreover it has not seen the sun nor known it. This has rest rather than the other.
6 И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?
Yes, though he live a thousand years twice told, and yet fails to enjoy good, do not all go to one place?
7 Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
All the labor of man is for his mouth, and yet the appetite is not filled.
8 Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?
For what advantage has the wise more than the fool? What has the poor man, that knows how to walk before the living?
9 Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.
Better is the sight of the eyes than the wandering of the desire. This also is vanity and a chasing after wind.
10 Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.
Whatever has been, its name was given long ago; and it is known what man is; neither can he contend with him who is mightier than he.
11 Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?
For there are many words that create vanity. What does that profit man?
12 Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?
For who knows what is good for man in life, all the days of his vain life which he spends like a shadow? For who can tell a man what will be after him under the sun?
