Књига проповедникова 4

1 Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

Puis je me mis à observer tous les actes d’oppression qui se commettent sous le soleil: partout des opprimés en larmes et personne pour les consoler! Violentés par la main de leurs tyrans, il n’est personne pour les consoler.

2 Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.

Et j’estime plus heureux les morts, qui ont fini leur carrière, que les vivants qui ont prolongé leur existence jusqu’à présent;

3 Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.

mais plus heureux que les uns et les autres, celui qui n’a pas encore vécu, qui n’a pas vu l’œuvre mauvaise qui s’accomplit sous le soleil!

4 Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

Et j’ai observé que le labeur de l’homme et tous ses efforts pour réussir ont pour mobile la jalousie qu’il nourrit contre son prochain; ceci encore est vanité et pâture de vent.

5 Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:

Le fou se croise les bras et se nourrit de sa propre substance.

6 Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.

Plutôt une simple poignée dans le calme, que d’avoir les mains pleines en peinant et en courant après le vent.

7 Опет видех таштину под сунцем:

Je me remis à observer une autre vanité sous le soleil:

8 Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.

Voici un homme isolé, sans compagnon, qui n’a même pas de fils ni de frère, et il ne met pas de bornes à son labeur! Ses yeux ne sont jamais rassasiés de richesses. II ne se demande pas: "Pour qui est-ce que je peine? Pour qui refusé-je à mon âme la moindre jouissance?" Encore une vanité et une triste condition!

9 Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.

Etre à deux vaut mieux que d’être chacun seul; car c’est tirer un meilleur profit de son travail.

10 Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.

Si l’un d’eux tombe, son compagnon pourra le relever; mais si un homme isolé tombe, il n’y a personne d’autre pour le remettre debout.

11 Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?

De même, si deux sont couchés ensemble, ils ressentent de la chaleur; mais celui qui est seul, comment se réchauffera-t-il?

12 И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.

Et si un agresseur vient les attaquer, ils seront deux pour lui tenir tête; mais un triple lien est encore moins facile à rompre.

13 Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.

Mieux vaut un jeune homme pauvre, mais intelligent, qu’un roi vieux et stupide, incapable même d’accueillir encore des conseils.

14 Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

Celui-là sortirait d’une prison pour régner, tandis que celui-ci est né pauvre, quoique revêtu de la dignité royale.

15 Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.

J’Ai vu la foule des vivants, qui se meuvent sous le soleil, prendre parti pour ce jeune homme, appelé à monter sur le trône à la place de l’autre.

16 Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.

Sans limites est le nombre des gens qu’il traîne à la remorque; en revanche, ceux qui viendront après ne seront guère satisfaits de lui; car tout cela est encore vanité et pâture de vent.