Књига проповедникова 10

1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.

Muscæ morientes perdunt suavitatem unguenti. Pretiosior est sapientia et gloria, parva et ad tempus stultitia.

2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.

Cor sapientis in dextera ejus, et cor stulti in sinistra illius.

3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.

Sed et in via stultus ambulans, cum ipse insipiens sit, omnes stultos æstimat.

4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.

Si spiritus potestatem habentis ascenderit super te, locum tuum ne demiseris, quia curatio faciet cessare peccata maxima.

5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:

Est malum quod vidi sub sole, quasi per errorem egrediens a facie principis:

6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.

positum stultum in dignitate sublimi, et divites sedere deorsum.

7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.

Vidi servos in equis, et principes ambulantes super terram quasi servos.

8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.

Qui fodit foveam incidet in eam, et qui dissipat sepem mordebit eum coluber.

9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.

Qui transfert lapides affligetur in eis, et qui scindit ligna vulnerabitur ab eis.

10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.

Si retusum fuerit ferrum, et hoc non ut prius, sed hebetatum fuerit, multo labore exacuetur, et post industriam sequetur sapientia.

11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.

Si mordeat serpens in silentio, nihil eo minus habet qui occulte detrahit.

12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.

Verba oris sapientis gratia, et labia insipientis præcipitabunt eum;

13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.

initium verborum ejus stultitia, et novissimum oris illius error pessimus.

14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?

Stultus verba multiplicat. Ignorat homo quid ante se fuerit; et quid post se futurum sit, quis ei poterit indicare?

15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.

Labor stultorum affliget eos, qui nesciunt in urbem pergere.

16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!

Væ tibi, terra, cujus rex puer est, et cujus principes mane comedunt.

17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.

Beata terra cujus rex nobilis est, et cujus principes vescuntur in tempore suo, ad reficiendum, et non ad luxuriam.

18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.

In pigritiis humiliabitur contignatio, et in infirmitate manuum perstillabit domus.

19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.

In risum faciunt panem et vinum ut epulentur viventes; et pecuniæ obediunt omnia.

20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.

In cogitatione tua regi ne detrahas, et in secreto cubiculi tui ne maledixeris diviti: quia et aves cæli portabunt vocem tuam, et qui habet pennas annuntiabit sententiam.