5 Мојсијева 2

1 Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеном Мору, као што ми заповеди Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена.

Then we went back, journeying into the waste land by the way to the Red Sea, as the Lord had said to me: and we were a long time going round Mount Seir.

2 И рече ми Господ:

And the Lord said to me,

3 Доста сте обилазили ту гору, обрните се на север.

You have been journeying round this mountain long enough: now go to the north;

4 И заповеди народу и реци: Сада ћете прећи преко међе браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте.

And give the people orders, saying, You are about to go through the land of your brothers, the children of Esau, who are living in Seir; and they will have fear of you; so take care what you do:

5 Немојте заметати боја са њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у наследство.

Make no attack on them, for I will not give you any of their land, not even space enough for a man's foot: because I have given Mount Seir to Esau for his heritage.

6 Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте.

You may get food for your needs from them for a price, and water for drinking.

7 Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ево четрдесет година беше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало.

For the blessing of the Lord your God has been on you in all the work of your hands: he has knowledge of your wanderings through this great waste: these forty years the Lord your God has been with you, and you have been short of nothing.

8 И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње моавске.

So we went on past our brothers, the children of Esau, living in Seir, by the road through the Arabah, from Elath and Ezion-geber. And turning, we went by the road through the waste land of Moab.

9 И Господ ми рече: Немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у наследство; јер дадох синовима Лотовим у наследство Ар.

And the Lord said to me, Make no attack on Moab and do not go to war with them, for I will not give you any of his land: because I have given Ar to the children of Lot for their heritage.

10 (Пре живљаху онде Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими;

(In the past the Emim were living there; a great people, equal in numbers to the Anakim and as tall;

11 О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји.

They are numbered among the Rephaim, like the Anakim; but are named Emim by the Moabites.

12 И Хореји живљаху пре у Сиру, али их синови Исавови истераше и истребише испред себе и населише се на њихово место, као што учини Израиљ у земљи свог наследства које му даде Господ.)

And the Horites in earlier times were living in Seir, but the children of Esau took their place; they sent destruction on them and took their land for themselves, as Israel did to the land of his heritage which the Lord gave them.)

13 А сада устаните и пређите преко потока Зареда. И пређосмо преко потока Зареда.

Get up now, and go over the stream Zered. So we went over the stream Zered.

14 А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пређосмо преко потока Зареда, беше тридесет и осам година, докле не изумре у логору сав онај нараштај, људи за војску, као што им се беше заклео Господ.

Thirty-eight years had gone by from the time when we came away from Kadesh-barnea till we went over the stream Zered; by that time all the generation of the men of war among us were dead, as the Lord had said.

15 Јер и рука Господња беше против њих потирући их из логора докле не помреше.

For the hand of the Lord was against them, working their destruction, till all were dead.

16 И кад сви ти људи за војску помреше у народу,

So when death had overtaken all the men of war among the people,

17 Рече ми Господ говорећи:

The word of the Lord came to me, saying,

18 Ти ћеш данас прећи преко међе моавске код Ара;

You are about to go by Ar, the limit of the country of Moab;

19 И доћи ћеш близу синова Амонових; немој им пакостити ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље амонске у наследство, јер је дадох синовима Лотовим у наследство.

And when you come near the land of the children of Ammon, give them no cause of trouble and do not make war on them, for I will not give you any of the land of the children of Ammon for your heritage: because I have given it to the children of Lot.

20 (И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пре живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми.

(That land is said to have been a land of the Rephaim, for Rephaim had been living there in earlier times, but they were named Zamzummim by the Ammonites;

21 Беху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истреби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово место;

They were a great people, tall as the Anakim, and equal to them in number; but the Lord sent destruction on them and the children of Ammon took their place, living in their land;

22 Као што учини синовима Исавовим, који живљаху у Сиру, јер истреби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њиховом месту до данас.

As he did for the children of Esau living in Seir, when he sent destruction on the Horites before them, and they took their land where they are living to this day:

23 И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истребише Кафтореји, који изађоше од Кафтора, и населише се на њихово место.)

And the Avvim, living in the small towns as far as Gaza, came to destruction by the hands of the Caphtorim who came out from Caphtor and took their land.)

24 Устаните, идите и пређите преко потока Арнона; гле, дао сам ти у руке Сиона Аморејина, цара есевонског и земљу његову; почни узимати наследство и завојшти на њ.

Get up now, and go on your journey, crossing over the valley of the Arnon: see, I have given into your hands Sihon, the Amorite, king of Heshbon, and all his land: go forward to make it yours, and make war on him,

25 Данас почињем задавати страх и трепет од тебе народима под целим небом; који год чују за те, дрхтаће и препадаће се од тебе.

From now on I will put the fear of you in all peoples under heaven, who, hearing of you, will be shaking with fear and grief of heart because of you.

26 И послах посленике из пустиње Кедамота к Сиону, цару есевонском с мирним речима говорећи:

Then from the waste land of Kedemoth I sent representatives to Sihon, king of Heshbon, with words of peace, saying,

27 Да пређем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налево.

Let me go through your land: I will keep to the highway, not turning to the right or to the left;

28 Храну да ми дајеш за новце да једем, и воду за новце да ми дајеш да пијем, само да прођем пешице,

Let me have food, at a price, for my needs, and water for drinking: only let me go through on foot;

29 Као што ми учинише синови Исавови који живе у Сиру, и Моавци, који живе у Ару, докле не пређем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ Бог наш.

As the children of Esau did for me in Seir and the Moabites in Ar; till I have gone over Jordan into the land which the Lord our God is giving us.

30 Али не хте Сион, цар есевонски пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно, да би га предао у твоје руке, као што се види данас.

But Sihon, king of Heshbon, would not let us go through; for the Lord your God made his spirit hard and his heart strong, so that he might give him up into your hands as at this day.

31 И рече ми Господ: Гледај, почех предавати теби Сиона и земљу његову; почни узимати земљу његову да је наследиш.

And the Lord said to me, See, from now on I have given Sihon and his land into your hands: go forward now to take his land and make it yours.

32 И изиђе пред нас Сион и сав народ његов на бој у Јасу.

Then Sihon came out against us with all his people, to make an attack on us at Jahaz.

33 И даде нам га Господ Бог наш, и убисмо га са синовима његовим и свим народом његовим.

And the Lord our God gave him into our hands; and we overcame him and his sons and all his people.

34 И узесмо тада све градове његове, и побисмо људе по свим тим градовима, и жене и децу, не остависмо живог ниједног.

At that time we took all his towns, and gave them over to complete destruction, together with men, women, and children; we had no mercy on any:

35 Само стоку запленисмо за се и плен што беше по градовима које узесмо.

Only the cattle we took for ourselves, with the goods from the towns we had taken.

36 Од Ароира који је на потоку Арнону, и од града који је у долини, па до Галада не беше града који би нам одолео: све то даде нам Господ Бог наш.

From Aroer on the edge of the valley of the Arnon and from the town in the valley as far as Gilead, no town was strong enough to keep us out; the Lord our God gave them all into our hands:

37 Само к земљи синова Амонових ниси приступио нити ка коме крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори нити коме месту што је забранио Господ Бог наш.

But you did not go near the land of the children of Ammon, that is, all the side of the river Jabbok or the towns of the hill-country, wherever the Lord our God had said we were not to go.