Књига пророка Амоса 5

1 Чујте ову реч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев.

Høyr dette ordet som eg syng yver dykk, ein syrgjesong yver Israels hus:

2 Паде, неће више устати девојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне.

«Ho falli er, ris aldri upp meir, den møy Israel; slengd til jord i sit eige land. Ingen reiser ho upp.»

3 Јер овако вели Господ Господ: У граду из ког је излазила хиљада остаће стотина, а из ког је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљевом.

For so segjer Herren, Herren: Ein by sender tusund ut, fær hundrad att, sender ho hundrad ut, fær tie att til Israels hus.

4 Јер овако вели Господ дому Израиљевом: Тражите ме, и бићете живи.

For so segjer Herren til Israels hus: Søk meg, so skal de liva!

5 А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа.

Men aldri de søkje til Betel, til Gilgal aldri kom, og gakk ikkje til Be’erseba! For Gilgal burt skal førast, og Betel vert upp i tjon.

6 Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дом Јосифов као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.

Søk Herren, so skal de liva! Elles kjem han som eld yver Josefs hus; det brenn, og ingen sløkkjer for Betel.

7 Који обраћате суд у пелен, и правду на земљи обарате.

De som vender retten til malurt, og kastar rettferd til jord!

8 Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ.

Han som skapte Sjustjerna og Orion, og gjer kolmyrkret til morgon, gjer dagen til svarte natt, han som kallar på vatnet i havet og auser det ut yver jordi - Herren er hans namn.

9 Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град.

Han øyder dei sterke med sitt ljon, han øyder borgi den faste!

10 Мрзе на оног који кара на вратима, и гаде се на оног који говори право.

Dei hatar den som refser for retten, styggjest ved den som talar sanning.

11 Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесаног камена, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али нећете пити вино из њих.

Difor, då småfolk de trakkar ned og kornleiga driv av deim ut - vel hev de hogt stein og bygt hus, men de skal ikkje sjølv der bu. De hev fagre vinhagar stelt, men de skal ikkje drikka deira vin.

12 Јер знам безакоња ваша, којих је много, и грехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима.

For eg veit um synderne dykkar so mange og misgjerder utan tal; de trykkjer den skuldlause, tek imot mutor, ein arming for retten de svik.

13 Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време.

Difor tegjer den kloke i denne tid, for ei vond tid er det.

14 Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте.

Legg vinn på godt og ikkje på vondt, so de kann liva. Då vera med dykk Herren, allhers Gud, som de hev sagt.

15 Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов.

Hata vondt og elska godt, haldt retten uppe på tinget! Kann henda Herren, allhers Gud, då er nådig mot Josefs leivning.

16 Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: Биће тужњава по свим улицама, и по свим путевима говориће: Јаох! Јаох! И зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умеју нарицати.

Difor, so segjer Herren, allhers Gud, Herren: Det er liksong på alle torg, og på alle gator dei ropar: «Ai, ai!» Bonden dei bed til gravøl, og til liksong deim som kann kveda.

17 И по свим ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ.

Frå kvar vinhage liksongar stig; for eg vil millom dykk ganga, segjer Herren.

18 Тешко онима који желе дан Господњи! Шта ће вам дан Господњи? Тада је мрак а не видело.

Ai dykk som trår etter Herrens dag! Kva er han for dykk, Herrens dag? Han er myrker og ikkje ljos.

19 Као да би ко бежао од лава па би га срео медвед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела.

Som når du undan ei løva spring og møter ein bjørn, du kjem heim og styd handi mot veggen, og so bit deg ein orm.

20 Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости?

Ja, ja, myrker er Herrens dag og ikkje ljos, dimleitt, han hev ingen glans.

21 Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.

Eg hatar og vanvyrder dykkar høgtider, eg hev ingen hugnad i dykkar stemnor,

22 Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше.

ja, um de meg brennoffer gjev og grjonoffer, det hugar ikkje meg. Eg gjev ikkje på gjødkalve-offer gaum.

23 Уклони од мене буку песама својих, и свирања псалтира твојих, нећу да чујем.

Lat meg vera i fred for din buldrande song, ditt harpespel lyder eg’kje på.

24 Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.

Men lat rett velta fram som vatn, og rettferd som rennande bekk!

25 Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?

Bar De slagtoffer, grjonoffer til meg dei fyrti åri i øydemarki, du Israels hus?

26 Него сте носили шатор Молоха свог, и Хијуна, ликове своје, звезду бога свог, које сами себи начинисте.

Og bar det då Sukkot, dykkar konge, og Kijun, dykkar bilæte, dykkar gudestjerna, som de hadde gjort dykk?

27 Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, коме је име Бог над војскама.

Eg vil føra dykk av burtanfor Damaskus, segjer han som heiter Herren, allhers Gud.