Дела апостолска 2
1 И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
When the day of Pentecost came, all the believers were in the same place with one accord.
2 И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
Suddenly a sound like a mighty rushing wind came from heaven, and it filled the whole house where they were sitting.
3 И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
Divided tongues that looked like fire appeared to them and rested on each one of them.
4 И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
Then they were all filled with the Holy Spirit and began speaking in other tongues, as the Spirit gave them utterance.
5 А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
Now there were devout Jews from every nation under heaven dwelling in Jerusalem.
6 А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
When this sound occurred, the multitude came together, and they were bewildered because each one of them heard his own language being spoken.
7 И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
They were all astonished and amazed, saying to one another, “Behold, are not all these who are speaking Galileans?
8 Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
How then do we each hear them in our own native languages?
9 Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
Parthians, Medes, Elamites; those who dwell in Mesopotamia, Judea and Cappadocia, Pontus and Asia,
10 И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
Phrygia and Pamphylia, Egypt and the districts of Libya that are near Cyrene; visitors from Rome (both Jews and converts to Judaism),
11 Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
Cretans and Arabs—we hear them speaking about the mighty acts of God in our own tongues.”
12 И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
They were all amazed and greatly perplexed, saying to one another, “What could this mean?”
13 А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
But others scoffed at the believers, saying, “They are filled with new wine.”
14 А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
Then Peter stood up with the eleven, lifted up his voice, and declared to them, “Men of Judea and all who dwell in Jerusalem, let this be known to you, and give ear to my words.
15 Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
These men are not drunk, as you suppose, for it is only the third hour of the day.
16 Него је ово оно што каза пророк Јоило:
But this is what was spoken through the prophet Joel:
17 И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
‘In the last days, says God, I will pour out my Spirit upon all flesh. Your sons and your daughters will prophesy, your young men will see visions, and your old men will dream dreams.
18 Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
Even upon my male and female servants I will pour out my Spirit in those days, and they will prophesy.
19 И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
I will perform wonders in the heavens above and signs on the earth below: blood, fire, and a mist of smoke.
20 Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
The sun will be turned to darkness and the moon to blood, before the coming of the great and glorious day of the Lord.
21 И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
And everyone who calls upon the name of the Lord will be saved.’
22 Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
“Men of Israel, listen to these words: Jesus of Nazareth, a man attested to you by God with miracles, wonders, and signs that God did through him in your midst, just as you yourselves well know,
23 Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
this man, who was delivered up by the deliberate plan and foreknowledge of God, you took and put to death, having him nailed to the cross by the hands of lawless men.
24 Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
But God raised him up, releasing him from the pangs of death, because it was impossible for death to keep its hold on him.
25 Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
For David says about him, ‘I saw the Lord always before me, for he is at my right hand so that I will not be shaken.
26 Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
Therefore my heart was glad and my tongue rejoiced; moreover, my flesh will dwell in hope.
For yoʋ will not abandon my soul to Hades, nor will yoʋ let yoʋr Holy One see corruption. (Hadēs g86)
28 Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
Yoʋ have made known to me the paths of life; yoʋ will fill me with joy by yoʋr presence.’
29 Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
“Brothers, I can say to you with confidence concerning our patriarch David that he died and was buried, and his tomb is with us to this day.
30 Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
So then, because he was a prophet and knew that God had sworn an oath to him that from among his descendants, according to the flesh, he would raise up the Christ to sit on his throne,
31 Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење. (Hadēs g86)
David foresaw what would happen and spoke about the resurrection of the Christ, saying that his soul was not abandoned to Hades and that his flesh did not see corruption. (Hadēs g86)
32 Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
This Jesus God has raised up, of which we are all witnesses.
33 Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
Therefore, having been exalted to the right hand of God and having received from the Father the promise of the Holy Spirit, he has poured out this that you now see and hear.
34 Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,
For David did not ascend to heaven, but he himself says, ‘The Lord said to my Lord, “Sit at my right hand
35 Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
until I make yoʋr enemies a footstool for yoʋr feet.”’
36 Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.
Therefore, let all the house of Israel know with certainty that God has made him both Lord and Christ, this Jesus whom you crucified.”
37 А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?
When they heard this, they were pierced to the heart and said to Peter and the rest of the apostles, “Brothers, what should we do?”
38 А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;
Peter said to them, “Repent and be baptized, each one of you, in the name of Jesus Christ for the remission of sins, and you will receive the gift of the Holy Spirit.
39 Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.
For this promise is for you, for your children, and for all who are far off, as many as the Lord our God calls to himself.”
40 И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.
With many other words he testified and exhorted them, saying, “Be saved from this crooked generation.”
41 Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
Then those who gladly received his word were baptized, and about three thousand souls were added on that day.
42 И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.
They devoted themselves to the teaching of the apostles and to fellowship, to the breaking of bread and to prayer.
43 И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
A sense of awe came upon every soul, and many wonders and signs were being done by the apostles.
44 А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
All who believed were together and had all things in common.
45 И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
They were selling their possessions and belongings, and distributing the proceeds to all, as anyone had need.
46 И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
Day by day as they continued meeting together with one accord in the temple courts and breaking bread from house to house, they shared food together with gladness and simplicity of heart,
47 Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.
praising God and having favor with all the people. And the Lord added to the church daily those who were being saved.
