Дела апостолска 14
1 У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.
The same thing occurred in Iconium, where Paul and Barnabas went into the Jewish synagogue, and spoke in such a way that a great number of both Jews and Greeks believed in Christ.
2 А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
But the Jews who refused to believe stirred up the Gentiles, and poisoned their minds against the Lord’s followers.
3 Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
Therefore Paul and Barnabas spent a long time there, and spoke out fearlessly, relying on the Lord, who confirmed the message of his love by permitting signs and wonders to take place at their hands.
4 А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
But the townspeople were divided, some siding with the Jews, some with the apostles;
5 А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
and, when there was an attempt on the part of both Gentiles and Jews, with their leaders, to resort to violence and to stone them,
6 Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
the apostles heard of it, and took refuge in Lystra and Derbe, towns in Lycaonia, and in the district round,
7 И онамо проповедаху јеванђеље.
and there they continued to tell the good news.
8 И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.
In the streets of Lystra there used to sit a man who had no power in his feet; he had been lame from his birth, and had never walked.
9 Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
This man was listening to Paul speaking, when Paul, looking intently at him, and seeing that he had the faith to be healed,
10 Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
said loudly, ‘Stand upright on your feet.’ The man leaped up, and began walking about,
11 А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
and the crowd, seeing what Paul had done, called out in the Lycaonian language, ‘The Gods have come down to us in human form.’
12 И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
So they called Barnabas “Zeus,” and Paul “Hermes,” because he took the lead in speaking;
13 А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
and the priest of Zeus-beyond-the-Walls, accompanied by the crowd, brought bullocks and garlands to the gates, with the intention of offering sacrifices.
14 А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
But, when the apostles Barnabas and Paul heard of it, they tore their clothes and rushed out into the crowd. ‘Friends, why are you doing this?’ they shouted.
15 Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
‘We are only people like yourselves, and we have come with the good news that you should turn away from these follies to a living God, who made the heavens, the earth, the sea, and everything that is in them.
16 Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
In bygone times he permitted all the nations to go their own ways.
17 И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
Yet he has not failed to give you, in the good he does, some revelation of himself – sending you from heaven rain and fruitful seasons, and gladdening your hearts with plenty and good cheer.’
18 И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,
Even with this appeal they could hardly restrain the people from offering sacrifice to them.
19 Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
Presently, however, there came some Jews from Antioch, and Iconium who, after they had won over the people, stoned Paul, and dragged him out of the town, thinking him to be dead.
20 А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
But, when the disciples had gathered round him, he got up and went back into the town; the next day he went with Barnabas to Derbe.
21 И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
After telling the good news throughout that town, and making a number of converts, they returned to Lystra, Iconium, and Antioch,
22 Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
reassuring the minds of the disciples, urging them to remain true to the faith, and showing that it is only through many troubles that we can enter the kingdom of God.
23 И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
They also appointed elders for them in every church, and, after prayer and fasting, commended them to the Lord in whom they had learned to believe.
24 И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.
Paul and Barnabas then went through Pisidia, and came into Pamphylia,
25 И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
and, after telling the message at Perga, went down to Attaleia.
26 И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
From there they sailed to Antioch – the place where they had been committed to the gracious care of God for the work which they had now finished.
27 А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
After their arrival, they gathered the church together, and gave an account of all that God had helped them to do, and especially how he had opened to the Gentiles the door of faith;
28 И осташе онде не мало времена с ученицима.
and at Antioch they stayed with the disciples for a considerable time.
