2 Књига Самуилова 23

1 А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим:

2 Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику.

3 Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;

4 И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.

5 Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте.

6 А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.

7 Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту.

8 Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут.

9 За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;

10 Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен.

11 А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја,

12 Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.

13 И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској.

14 А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему.

15 А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата!

16 Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом;

17 И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака.

18 И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.

19 Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.

20 И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.

21 Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.

22 То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.

23 Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим.

24 Асаило брат Јоавов беше међу тридесеторицом, а то беху: Елханан син Додонов из Витлејема,

25 Сама Арођанин, Елика Арођанин.

26 Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текујанин,

27 Авијезер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин,

28 Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин,

29 Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових,

30 Венаја Пиротоњанин, Идај из долине Гаса.

31 Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин,

32 Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових,

33 Сама Араранин, Ахијам син Сахаров Араранин,

34 Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина.

35 Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин,

36 Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада,

37 Селек Амонац, Нареј Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујином,

38 Ира Јетранин, Гарив Јетранин,

39 Урија Хетејин; свега тридесет и седам.