2 Књига Самуилова 22
1 И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
And David speaketh to Jehovah the words of this song in the day Jehovah hath delivered him out of the hand of all his enemies, and out of the hand of Saul,
2 И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
and he saith: 'Jehovah [is] my rock, And my bulwark, and a deliverer to me,
3 Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
My God [is] my rock — I take refuge in Him; My shield, and the horn of my salvation, My high tower, and my refuge! My Saviour, from violence Thou savest me!
4 Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
The Praised One, I call Jehovah: And from mine enemies I am saved.
5 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
When the breakers of death compassed me, The streams of the worthless terrify me,
The cords of Sheol have surrounded me, Before me have been the snares of death. (Sheol h7585)
7 У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
In mine adversity I call Jehovah, And unto my God I call, And He heareth from His temple my voice, And my cry [is] in His ears,
8 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
And shake and tremble doth the earth, Foundations of the heavens are troubled, And are shaken, for He hath wrath!
9 Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
Gone up hath smoke by His nostrils. And fire from His mouth devoureth, Brands have been kindled by it.
10 Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
And He inclineth heaven, and cometh down, And thick darkness [is] under His feet.
11 И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
And He rideth on a cherub, and doth fly, And is seen on the wings of the wind.
12 Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
And He setteth darkness Round about Him — tabernacles, Darkness of waters — thick clouds of the skies.
13 Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
From the brightness before Him Were brands of fire kindled!
14 Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
Thunder from the heavens doth Jehovah, And the Most High giveth forth His voice.
15 Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
And He sendeth forth arrows, And scattereth them; Lightning, and troubleth them;
16 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
And seen are the streams of the sea, Revealed are foundations of the world, By the rebuke of Jehovah, From the breath of the spirit of His anger.
17 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
He sendeth from above — He taketh me, He draweth me out of many waters.
18 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
He delivereth me from my strong enemy, From those hating me, For they were stronger than I.
19 Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
They are before me in a day of my calamity, And Jehovah is my support,
20 И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
And He bringeth me out to a large place, He draweth me out for He delighted in me.
21 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
Jehovah recompenseth me, According to my righteousness, According to the cleanness of my hands, He doth return to me.
22 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
For I have kept the ways of Jehovah, And have not done wickedly against my God.
23 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
For all His judgments [are] before me, As to His statutes, I turn not from them.
24 И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
And I am perfect before Him, And I keep myself from mine iniquity.
25 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
And Jehovah returneth to me, According to my righteousness, According to my cleanness before His eyes.
26 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
With the kind Thou shewest Thyself kind, With the perfect man Thou shewest Thyself perfect,
27 С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
With the pure Thou shewest Thyself pure, And with the perverse Thou shewest Thyself a wrestler.
28 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
And the poor people Thou dost save, And Thine eyes on the high causest to fall.
29 Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
For Thou [art] my lamp, O Jehovah, And Jehovah doth lighten my darkness.
30 С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
For by Thee I run — a troop, By my God I leap a wall.
31 Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
God! Perfect [is] His way, The saying of Jehovah is tried, A shield He [is] to all those trusting in Him.
32 Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
For who is God save Jehovah? And who a Rock save our God?
33 Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
God — my bulwark, [my] strength, And He maketh perfect my way;
34 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
Making my feet like hinds, And on my high places causeth me to stand,
35 Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
Teaching my hands for battle, And brought down was a bow of brass by mine arms,
36 Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
And Thou givest to me the shield of Thy salvation, And Thy lowliness maketh me great.
37 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
Thou enlargest my step under me, And mine ankles have not slidden.
38 Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
I pursue mine enemies and destroy them, And I turn not till they are consumed.
39 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
And I consume them, and smite them, And they rise not, and fall under my feet.
40 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
And Thou girdest me [with] strength for battle, Thou causest my withstanders to bow under me.
41 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
And mine enemies — Thou givest to me the neck, Those hating me — and I cut them off.
42 Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
They look, and there is no saviour; Unto Jehovah, and He hath not answered them.
43 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
And I beat them as dust of the earth, As mire of the streets I beat them small — I spread them out!
44 Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
And — Thou dost deliver me From the strivings of my people, Thou placest me for a head of nations; A people I have not known do serve me.
45 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
Sons of a stranger feign obedience to me, At the hearing of the ear they hearken to me.
46 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
Sons of a stranger fade away, And gird themselves by their close places.
47 Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
Jehovah liveth, and blessed [is] my Rock, And exalted is my God — The Rock of my salvation.
48 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
God — who is giving vengeance to me, And bringing down peoples under me,
49 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
And bringing me forth from mine enemies, Yea, above my withstanders Thou raisest me up. From a man of violence Thou deliverest me.
50 Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
Therefore I confess Thee, O Jehovah, among nations. And to Thy name I sing praise.
51 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
Magnifying the salvations of His king, And doing loving-kindness to His anointed, To David, and to his seed — unto the age!'
