2 Коринћанима 8
1 Дајемо вам пак на знање, браћо, благодат Божију која је дана у црквама македонским,
Moreover we make known unto you, brethren, the favour of God which hath been given in the assemblies of Macedonia, —
2 Да у многом кушању невоља сувишак радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству простоте њихове.
That, in a great testing of tribulation, the superabounding of their joy and their deep destitution, superabounded unto the riches of their liberality;
3 Јер по могућству њиховом (ја сам сведок) и преко могућства добровољни беху,
That, according to power, I bear witness, and beyond power, of their own accord, [they acted], —
4 И с многим мољењем молише нас да примимо благодат и заједницу службе к светима.
With much exhortation, entreating of us the favour and the fellowship of the ministry which was for the saints; —
5 И не као што се надасмо него најпре себе предаше Господу и нама, по вољи Божјој,
And, not merely as we hoped, but, themselves, gave they, first, unto the Lord and unto us through God’s will,
6 Да ми умолисмо Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама благодат ову.
To the end we should exhort Titus, in order that, according as he before made a beginning, so, he should also complete unto you this favour also.
7 А ви како сте у свему изобилни, у вери, и у речи, и у разуму, и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој благодати изобилујете.
But, just as, in everything, ye superabound, —in faith, and discourse, and knowledge, and all earnestness, and in the love among you which proceedeth from us, in order that, in this favour also, ye would superabound.
8 Не говорим по заповести, него кад се други старају, и вашу љубав кушам је ли истинита.
Not by way of injunction, do I speak, but through, others’, earnestness, and, the genuineness of your own love, putting to the test.
9 Јер знате благодат Господа нашег Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви Његовим сиромаштвом обогатите.
For ye are taking knowledge of the favour of our Lord Jesus [Christ], —how that, for your sakes, he became destitute—although he was, rich, in order that, ye, by his destitution, might be enriched.
10 И савет дајем у том; јер је ово на корист вама, који не само чините него и хтети почесте још од лањске године.
And, a judgment, herein, do I give, —for, this, unto you, is profitable, —who, indeed, not only of the doing, but of the desiring, made for yourselves a beginning a year ago; —
11 А сад довршите то и чинити, да као што би добра воља хтети тако да буде и учинити, од тога што имате.
Howbeit, now, the doing also, complete ye, in order that, even according to the forwardness of the desiring, so, may be the completing—out of what ye have.
12 Јер ако има ко добру вољу, мио је по оном што има, а не по оном што нема.
For, if the forwardness is set forth, according to what one may have, he is well approved, not according to what one hath not.
13 Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако.
For, not that unto others should be relief, and unto you distress [do I speak], but, by equality, in the present season, your surplus for their deficiency, —
14 Да у садашње време ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост,
In order that their surplus may come to be for your deficiency: that there may come about an equality: —
15 Као што је писано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.
Even as it is written—He that [gathered] the much, had not more than enough, and, he that [gathered] the little, had not less,
16 А хвала Богу, који је дао такво старање за вас у срце Титово.
Thanks, however, unto God!—who is putting the same earnestness in your behalf in the heart of Titus,
17 Јер прими мољење; а будући да се тако врло стара, својевољно отиде к вама.
In that, though, indeed, the exhortation, he welcomed; yet already being, greatly in earnest, of his own accord, hath he gone forth unto you.
18 Посласмо, пак, с њим и брата, ког је похвала у јеванђељу по свим црквама.
Howbeit, we also set forward, with him, the brother, whose praise in the Glad Tidings, [hath gone] through all the assemblies: —
19 А не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у ову благодат у којој ми служимо за самог Господа славу и вашу добру вољу:
Not only so, however, but he hath also been appointed by the assemblies, as a fellow-traveler with us in this favour, which is being ministered by us with a view to the Lord’s glory and our earnest desire: —
20 Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо,
Arranging this—lest anyone, upon us, should cast blame, in this munificence which is being ministered by us;
21 И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима.
For we provide things honourable, not only before [the] Lord, but also before men.
22 А посласмо с њима и брата свог, ког много пута познасмо у многим стварима да је усталац, а сад много већи због великог надања на вас.
Moreover we have set forward, with them, our brother whom we have proved, in many things, ofttimes, earnest, —but, now, much more earnest, by reason of the great confidence [which he hath] towards you.
23 А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова.
Whether as regardeth Titus, he is a partner of mine, and, towards you, a fellow-worker. or our brethren, apostles of assemblies, and Christ’s glory.
24 Покажите, дакле, на њима сведочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама.
The proof of your love, therefore, and of our boasting in your behalf, shew ye, unto them, in the face of the assemblies.
