< 2 Коринћанима 6 >

1 Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.
پس چون همکاران او هستیم، التماس می نماییم که فیض خدا را بی‌فایده نیافته باشید.۱
2 Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!
زیرا می‌گوید: «در وقت مقبول تو را مستجاب فرمودم و در روز نجات تو را اعانت کردم.» اینک الحال زمان مقبول است؛ اینک الان روز نجات است.۲
3 Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;
در هیچ‌چیز لغزش نمی دهیم که مباداخدمت ما ملامت کرده شود،۳
4 Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,
بلکه در هر امری خود را ثابت می‌کنیم که خدام خدا هستیم: درصبر بسیار، در زحمات، در حاجات در تنگیها،۴
5 У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,
در تازیانه‌ها، در زندانها، در فتنه‌ها، در محنتها، در بی‌خوابیها، در گرسنگیها،۵
6 У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,
در طهارت، درمعرفت، در حلم، در مهربانی، در روح‌القدس، درمحبت بی‌ریا،۶
7 У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,
در کلام حق، در قوت خدا بااسلحه عدالت بر طرف راست و چپ،۷
8 Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,
به عزت وذلت و بدنامی و نیکنامی. چون گمراه کنندگان واینک راستگو هستیم؛۸
9 Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,
چون مجهول و اینک معروف؛ چون در حالت موت و اینک زنده هستیم؛ چون سیاست کرده شده، اما مقتول نی؛۹
10 Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.
چون محزون، ولی دائم شادمان؛ چون فقیر واینک بسیاری را دولتمند می‌سازیم؛ چون بی‌چیز، اما مالک همه‌چیز.۱۰
11 Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.
‌ای قرنتیان، دهان ما به سوی شما گشاده ودل ما وسیع شده است.۱۱
12 Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.
در ما تنگ نیستید لیکن در احشای خود تنگ هستید.۱۲
13 А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви.
پس در جزای این، زیرا که به فرزندان خود سخن می‌گویم، شمانیز گشاده شوید.۱۳
14 Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?
زیر یوغ ناموافق با بی‌ایمانان مشوید، زیرا عدالت را با گناه چه رفاقت و نور را باظلمت چه شراکت است؟۱۴
15 Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
و مسیح را با بلیعال چه مناسبت و مومن را با کافر چه نصیب است؟۱۵
16 Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
و هیکل خدا را با بتها چه موافقت؟ زیرا شماهیکل خدای حی می‌باشید، چنانکه خدا گفت که «در ایشان ساکن خواهم بود و در ایشان راه خواهم رفت و خدای ایشان خواهم بود، و ایشان قوم من خواهند بود.»۱۶
17 Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
پس خداوند می‌گوید: «از میان ایشان بیرون آیید و جدا شوید و چیزناپاک را لمس مکنید تا من شما را مقبول بدارم،۱۷
18 И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.
و شما را پدر خواهم بود و شما مرا پسران ودختران خواهید بود؛ خداوند قادر مطلق می‌گوید.»۱۸

< 2 Коринћанима 6 >