1 Књига Самуилова 24
1 И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: Ено Давида у пустињи енгадској.
It happened, when Saul was returned from following the Philistines, that it was told him, saying, "Look, David is in the wilderness of En Gedi."
2 Тада узе Саул три хиљаде људи изабраних из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима где су дивокозе.
Then Saul took three thousand chosen men out of all Israel, and went to seek David and his men on the rocks of the wild goats.
3 И дође к торовима овчијим украј пута где беше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сеђаху у крају у пећини.
He came to the sheep pens by the way, where there was a cave; and Saul went in to relieve himself. Now David and his men were abiding in the innermost parts of the cave.
4 И рекоше Давиду људи његови: Ево дана, за који ти рече Господ: Ево ја ти предајем непријатеља твог у руке да учиниш шта ти је воља. И Давид уста, те полако одсече скут од плашта Сауловог.
The men of David said to him, "Look, the day of which YHWH said to you, 'Look, I will deliver your enemy into your hand, and you shall do to him as it shall seem good to you.'" Then David arose, and cut off an edge of Saul's robe secretly.
5 А после задрхта срце Давиду што одсече скут Саулу.
It happened afterward, that David's heart struck him, because he had cut off an edge of Saul's robe.
6 И рече својим људима: Не дао Бог да то учиним господару свом, помазанику Господњем, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи.
He said to his men, "YHWH forbid that I should do this thing to my lord, YHWH's anointed, to put forth my hand against him, since he is YHWH's anointed."
7 И одврати речима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем.
So David restrained his men with these words and did not allow them to rise against Saul. And Saul rose up out of the cave, and went on his way.
8 Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: Царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се.
Afterward David also arose and went out of the cave, and called after Saul, saying, "My lord the king." When Saul looked behind him, David bowed with his face to the earth, and showed respect.
9 И рече Давид Саулу: Зашто слушаш шта ти кажу људи који говоре: Ето Давид тражи зло твоје?
David said to Saul, "Why do you listen to men's words, saying, 'Look, David seeks your harm?'
10 Ево, данас видеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедех, и рекох: Нећу дигнути руку своју на господара свог, јер је помазаник Господњи.
Look, this day your eyes have seen how that YHWH had delivered you today into my hand in the cave, but I refused to kill you, and my eye spared you; and I said, 'I will not put forth my hand against my lord; for he is YHWH's anointed.'
11 Ево, оче мој, ево види скут од плашта свог у мојој руци: одсекох скут од плашта твог, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нисам згрешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш.
Moreover, my father, look, yes, see the skirt of your robe in my hand; for in that I cut off the skirt of your robe, and did not kill you, know and see that there is neither evil nor disobedience in my hand, and I have not sinned against you, though you hunt for my life to take it.
12 Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те.
May YHWH judge between me and you, and may YHWH avenge me of you; but my hand shall not be on you.
13 Како каже стара прича: Од безбожних излази безбожност; зато се рука моја неће подигнути на те.
As the proverb of the ancients says, 'Out of the wicked comes forth wickedness;' but my hand shall not be on you.
14 За ким је изашао цар Израиљев? Кога гониш, мртвог пса, буву једну.
Against whom has the king of Israel come out? Whom do you pursue? After a dead dog, or one flea?
15 Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; Он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје.
May YHWH therefore be judge and give sentence between me and you. May he see and plead my cause, and deliver me out of your hand."
16 А кад изговори Давид ове речи Саулу, рече Саул: Је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака.
It came to pass, when David had made an end of speaking these words to Saul, that Saul said, "Is this your voice, my son David?" Saul lifted up his voice, and wept.
17 И рече Давиду: Правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио.
He said to David, "You are more righteous than I; for you have done good to me, whereas I have done evil to you.
18 И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби.
And you have declared this day how you have dealt well with me, in that YHWH had delivered me up into your hand and you did not kill me.
19 И ко би нашавши непријатеља свог пустио га да иде добрим путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас.
For if a man finds his enemy, will he let him go away unharmed? Therefore may YHWH reward you good for that which you have done this day.
20 И сада, ево, знам да ћеш зацело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево.
Now, look, I know that you shall surely be king, and that the kingdom of Israel shall be established in your hand.
21 Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити семе моје после мене, ни име моје затрти у дому оца мог.
Swear now therefore to me by YHWH, that you will not cut off my descendants after me, and that you will not destroy my name out of my father's house."
22 И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо место.
David swore to Saul. Saul went home; but David and his men went up to the stronghold.
