1 Књига о царевима 22
1 И прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца.
亞蘭國和以色列國三年沒有爭戰。
2 А треће године дође Јосафат, цар Јудин к цару Израиљевом.
到第三年，猶大王約沙法下去見以色列王。
3 И рече цар Израиљев слугама својим: Не знате ли да је наш Рамот у Галаду? А ми не радимо да га узмемо из руку цара сирског.
以色列王對臣僕說：「你們不知道基列的拉末是屬我們的嗎？我們豈可靜坐不動，不從亞蘭王手裏奪回來嗎？」
4 И рече Јосафату: Хоћеш ли ићи са мном на војску на Рамот галадски? А Јосафат рече цару Израиљевом: Ја као ти, народ мој као твој народ, коњи моји као твоји коњи.
亞哈問約沙法說：「你肯同我去攻取基列的拉末嗎？」約沙法對以色列王說：「你我不分彼此，我的民與你的民一樣，我的馬與你的馬一樣。」
5 Још рече Јосафат цару Израиљевом: Упитај данас шта ће Господ рећи.
約沙法對以色列王說：「請你先求問耶和華。」
6 Тада цар Израиљев сабра око четири стотине пророка, и рече им: Хоћу ли ићи на војску на Рамот галадски или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару.
於是以色列王招聚先知，約有四百人，問他們說：「我上去攻取基列的拉末可以不可以？」他們說：「可以上去，因為主必將那城交在王的手裏。」
7 А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?
約沙法說：「這裏不是還有耶和華的先知，我們可以求問他嗎？」
8 А цар Израиљев рече Јосафату: Има још један човек, преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него зло; то је Михеја, син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако.
以色列王對約沙法說：「還有一個人，是音拉的兒子米該雅，我們可以託他求問耶和華。只是我恨他；因為他指着我所說的預言，不說吉語，單說凶言。」約沙法說：「王不必這樣說。」
9 Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног.
以色列王就召了一個太監來，說：「你快去，將音拉的兒子米該雅召來。」
10 А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сеђаху сваки на свом престолу обучени у царске хаљине на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.
以色列王和猶大王約沙法在撒馬利亞城門前的空場上，各穿朝服，坐在位上，所有的先知都在他們面前說預言。
11 И Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш побости Сирце докле их не истребиш.
基拿拿的兒子西底家造了兩個鐵角，說：「耶和華如此說：『你要用這角牴觸亞蘭人，直到將他們滅盡。』」
12 Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.
所有的先知也都這樣預言說：「可以上基列的拉末去，必然得勝，因為耶和華必將那城交在王的手中。」
13 А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево, пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као реч њихова, говори добро.
那去召米該雅的使者對米該雅說：「眾先知一口同音地都向王說吉言，你不如與他們說一樣的話，也說吉言。」
14 А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ каже.
米該雅說：「我指着永生的耶和華起誓，耶和華對我說甚麼，我就說甚麼。」
15 И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски или ћемо се оканити? А он му рече: Иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.
米該雅到王面前，王問他說：「米該雅啊，我們上去攻取基列的拉末可以不可以？」他回答說：「可以上去，必然得勝，耶和華必將那城交在王的手中。」
16 А цар му рече: Колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?
王對他說：「我當囑咐你幾次，你才奉耶和華的名向我說實話呢？」
17 Тада рече: Видех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира; јер рече Господ: Ови немају господара; нека се врате свак својој кући с миром.
米該雅說：「我看見以色列眾民散在山上，如同沒有牧人的羊群一般。耶和華說：『這民沒有主人，他們可以平平安安地各歸各家去。』」
18 Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?
以色列王對約沙法說：「我豈沒有告訴你，這人指着我所說的預言，不說吉語單說凶言嗎？」
19 А Михеја му рече: Зато чуј реч Господњу; видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране.
米該雅說：「你要聽耶和華的話！我看見耶和華坐在寶座上，天上的萬軍侍立在他左右。
20 И рече Господ: Ко ће преварити Ахава да отиде и падне код Рамота галадског? И један рече ово а други оно.
耶和華說：『誰去引誘亞哈上基列的拉末去陣亡呢？』這個就這樣說，那個就那樣說。
21 Тада изиђе један дух и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како?
隨後有一個神靈出來，站在耶和華面前，說：『我去引誘他。』
22 Одговори: Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш; иди и учини тако.
耶和華問他說：『你用何法呢？』他說：『我去，要在他眾先知口中作謊言的靈。』耶和華說：『這樣，你必能引誘他，你去如此行吧！』
23 Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста свим твојим пророцима, а Господ је изрекао зло по те.
現在耶和華使謊言的靈入了你這些先知的口，並且耶和華已經命定降禍與你。」
24 Тада приступи Седекија, син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Куда је отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?
基拿拿的兒子西底家前來，打米該雅的臉，說：「耶和華的靈從哪裏離開我與你說話呢？」
25 А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш.
米該雅說：「你進嚴密的屋子藏躲的那日，就必看見了。」
26 Тада цар Израиљев рече: Ухвати Михеју и одведи га к Амону заповеднику градском и к Јоасу, сину царевом;
以色列王說：「將米該雅帶回，交給邑宰亞們和王的兒子約阿施，說
27 И реци им: Овако вели цар: Метните овог у тамницу, и дајите им по мало хлеба и по мало воде докле се не вратим у миру.
王如此說，把這個人下在監裏，使他受苦，吃不飽喝不足，等候我平平安安地回來。」
28 А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте, сви народи!
米該雅說：「你若能平平安安地回來，那就是耶和華沒有藉我說這話了」；又說：「眾民哪，你們都要聽！」
29 И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот галадски.
以色列王和猶大王約沙法上基列的拉末去了。
30 И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој; а ти обуци своје одело. И преобуче се цар Израиљев и отиде у бој.
以色列王對約沙法說：「我要改裝上陣，你可以仍穿王服。」以色列王就改裝上陣。
31 А цар сирски заповеди војводама, којих беше тридесет и двојица над колима његовим, и рече: Не ударајте ни на малог ни на великог, него на самог цара Израиљевог.
先是亞蘭王吩咐他的三十二個車兵長說：「他們的兵將，無論大小，你們都不可與他們爭戰，只要與以色列王爭戰。」
32 И кад војводе од кола видеше Јосафата, рекоше: Зацело је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе; али Јосафат повика.
車兵長看見約沙法，便說：「這必是以色列王！」就轉過去與他爭戰，約沙法便呼喊。
33 А војводе од кола видеше да није цар Израиљев, те одступише од њега.
車兵長見不是以色列王，就轉去不追他了。
34 А један застрели из лука нагоном, и устрели цара Израиљевог где спуча оклоп. А он рече свом возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.
有一人隨便開弓，恰巧射入以色列王的甲縫裏。王對趕車的說：「我受了重傷，你轉過車來，拉我出陣吧！」
35 И бој би жесток оног дана; а цар заоста на колима својим према Сирцима, па умре увече, и крв из ране течаше у кола.
那日，陣勢越戰越猛，有人扶王站在車上，抵擋亞蘭人。到晚上，王就死了，血從傷處流在車中。
36 И прође гласник по војсци о заходу сунчаном говорећи: Свак у свој град, и свак у своју земљу.
約在日落的時候，有號令傳遍軍中，說：「各歸本城，各歸本地吧！」
37 Тако умре цар, и однесоше га у Самарију; и погребоше цара у Самарији.
王既死了，眾人將他送到撒馬利亞，就葬在那裏；
38 А кад праху кола на језеру самаријском, лизаше пси крв његову, тако и кад праху оружје његово, по речи коју рече Господ.
又有人把他的車洗在撒馬利亞的池旁（妓女在那裏洗澡），狗來舔他的血，正如耶和華所說的話。
39 А остала дела Ахавова и све што је учинио, и за кућу од слонове кости коју је саградио, и за све градове што је саградио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
亞哈其餘的事，凡他所行的和他所修造的象牙宮，並所建築的一切城邑，都寫在以色列諸王記上。
40 Тако почину Ахав код отаца својих, и на његово се место зацари Охозија, син његов.
亞哈與他列祖同睡。他兒子亞哈謝接續他作王。
41 А Јосафат, син Асин зацари се над Јудом четврте године царовања Ахавовог над Израиљем;
以色列王亞哈第四年，亞撒的兒子約沙法登基作了猶大王。
42 И имаше Јосафат тридесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. А матери му беше име Азува, кћи Силејева.
約沙法登基的時候年三十五歲，在耶路撒冷作王二十五年。他母親名叫阿蘇巴，乃示利希的女兒。
43 И хођаше путем Асе, оца свог сасвим, и не одступи од њега чинећи све што је право пред Господом.
約沙法行他父親亞撒所行的道，不偏離左右，行耶和華眼中看為正的事；只是邱壇還沒有廢去，百姓仍在那裏獻祭燒香。
44 Али висина не оборише; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
約沙法與以色列王和好。
45 И учини мир Јосафат с царем Израиљевим.
約沙法其餘的事和他所顯出的勇力，並他怎樣爭戰，都寫在猶大列王記上。
46 А остала дела Јосафатова и јунаштва што учини и како војева, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?
約沙法將他父親亞撒在世所剩下的孌童都從國中除去了。
47 Он истреби из земље своје остатак аџувана, који беху остали за живота Асе, оца његовог.
那時以東沒有王，有總督治理。
48 У то време не беше цара у Идумеји, него беше намесник царев.
約沙法製造他施船隻，要往俄斐去，將金子運來；只是沒有去，因為船在以旬‧迦別破壞了。
49 И Јосафат начини лађе тарсиске да иду у Офир по злато; али не отидоше; јер се лађе разбише у Есион-Гаверу.
亞哈的兒子亞哈謝對約沙法說：「容我的僕人和你的僕人坐船同去吧！」約沙法卻不肯。
50 Тада рече Охозија, син Ахавов Јосафату: Нека иду моје слуге с твојим слугама на лађама. Али Јосафат не хте.
約沙法與列祖同睡。葬在大衛城他列祖的墳地裏。他兒子約蘭接續他作王。
51 И почину Јосафат код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у граду Давида, оца његовог; а на његово се место зацари Јорам, син његов.
猶大王約沙法十七年，亞哈的兒子亞哈謝在撒馬利亞登基，作以色列王共二年。
52 Охозија, син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији седамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом; и царова над Израиљем две године.
他行耶和華眼中看為惡的事，效法他的父母，又行尼八的兒子耶羅波安使以色列人陷在罪裏的事。
53 И чињаше што је зло пред Господом, и хођаше путем оца свог и путем матере своје и путем Јеровоама, сина Наватовог, који наведе на грех Израиља. И служаше Валу и клањаше му се, и гневљаше Господа Бога Израиљевог сасвим како је чинио отац његов.
他照他父親一切所行的，事奉敬拜巴力，惹耶和華－以色列上帝的怒氣。
