1 Коринћанима 14

1 Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.

Держитеся любве: ревнуйте же духовным, паче же да пророчествуете.

2 Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.

Глаголяй бо языки, не человеком глаголет, но Богу: никтоже бо слышит, духом же глаголет тайны:

3 А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.

пророчествуяй же, человеком глаголет созидание и утешение и утверждение.

4 Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.

Глаголяй (бо) языки себе зиждет, а пророчествуяй церковь зиждет.

5 Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.

Хощу же всех вас глаголати языки, паче же да прорицаете: болий бо пророчествуяй, нежели глаголяй языки, разве аще (кто) сказует, да церковь созидание приемлет.

6 А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

Ныне же, братие, аще прииду к вам языки глаголя, кую вам пользу сотворю, аще вам не глаголю или во откровении, или в разуме, или в пророчествии, или в научении?

7 Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?

Обаче бездушная глас дающая, аще сопель, аще гусли, аще разнствия писканием не дадят, како разумно будет пискание или гудение?

8 Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?

Ибо аще безвестен глас труба даст, кто уготовится на брань?

9 Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.

Тако и вы аще не благоразумно слово дадите языком, како уразумеется глаголемое? Будете бо на воздух глаголюще.

10 Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.

Толицы убо, аще ключится, роди гласов суть в мире, и ни един их безгласен.

11 Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.

Аще убо не увем силы гласа, буду глаголющему иноязычник, и глаголющий мне иноязычник.

12 Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

Тако и вы, понеже ревнителе есте духовом, (яже) к созиданию церкве просите, да избыточествуете.

13 Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.

Темже глаголяй языком да молится, да сказует.

14 Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

Аще бо молюся языком, дух мой молится, а ум мой без плода есть.

15 Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

Что убо есть? Помолюся духом, помолюся же и умом: воспою духом, воспою же и умом.

16 Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш?

Понеже аще благословиши духом, исполняяй место невежды како речет аминь, по твоему благодарению? Понеже не весть, что глаголеши.

17 Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

Ты убо добре благодариши, но другий не созидается.

18 Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.

Благодарю Бога моего, паче всех вас языки глаголя:

19 Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.

но в церкви хощу пять словес умом моим глаголати, да и ины пользую, нежели тмы словес языком.

20 Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени.

Братие, не дети бывайте умы: но злобою младенствуйте, умы же совершени бывайте.

21 У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.

В законе пишет: яко иными языки и устны иными возглаголю людем сим, и ни тако послушают Мене, глаголет Господь.

22 Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.

Темже языцы в знамение суть не верующым, но неверным: а пророчество не неверным, но верующым.

23 Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели?

Аще убо снидется церковь вся вкупе, и вси языки глаголют, внидут же (и) неразумивии или невернии, не рекут ли, яко беснуетеся?

24 А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.

Аще же вси пророчествуют, внидет же некий неверен или невежда, обличается всеми, (и) истязуется от всех,

25 И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.

и сице тайная сердца его явлена бывают: и тако пад ниц поклонится Богови, возвещая, яко воистинну Бог с вами есть.

26 Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.

Что убо есть, братие? Егда сходитеся, кийждо вас псалом имать, учение имать, язык имать откровение имать, сказание имать: вся (же) к созиданию да бывают.

27 Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.

Аще языком кто глаголет, по двема, или множае по трием, и по части: и един да сказует.

28 Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

Аще ли не будет сказатель, да молчит в церкви, себе же да глаголет и Богови.

29 А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.

Пророцы же два или трие да глаголют, и друзии да разсуждают:

30 Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.

аще ли иному открыется седящу, первый да молчит.

31 Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.

Можете бо вси по единому пророчествовати, да вси учатся и вси утешаются.

32 И духови пророчки покоравају се пророцима;

И дуси пророчестии пророком повинуются:

33 Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.

несть бо нестроения Бог, но мира, яко во всех церквах святых.

34 Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.

Жены вашя в церквах да молчат: не повелеся бо им глаголати, но повиноватися, якоже и закон глаголет.

35 Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.

Аще ли чесому научитися хотят, в дому своих мужей да вопрошают: срамно бо есть жене в церкви глаголати.

36 Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?

Или от вас слово Божие изыде? Или вас единых достиже?

37 Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.

Аще кто мнится пророк быти или духовен, да разумеет, яже пишу вам, зане Господни суть заповеди?

38 Ако ли ко не разуме, нека не разуме.

Аще ли кто не разумеет, да не разумевает.

39 Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.

Темже, братие моя, ревнуйте еже пророчествовати, и еже глаголати языки не возбраняйте:

40 А све нека бива поштено и уредно.

вся же благообразно и по чину да бывают.