1 Коринћанима 14
1 Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.
FOLLOW after charity, and desire spiritual gifts, but rather that ye may prophesy.
2 Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.
For he that speaketh in an unknown tongue speaketh not unto men, but unto God: for no man understandeth him; howbeit in the spirit he speaketh mysteries.
3 А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.
But he that prophesieth speaketh unto men to edification, and exhortation, and comfort.
4 Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.
He that speaketh in an unknown tongue edifieth himself; but he that prophesieth edifieth the church.
5 Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.
I would that ye all spake with tongues, but rather that ye prophesied: for greater is he that prophesieth than he that speaketh with tongues, except he interpret, that the church may receive edifying.
6 А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?
Now, brethren, if I come unto you speaking with tongues, what shall I profit you, except I shall speak to you either by revelation, or by knowledge, or by prophesying, or by doctrine?
7 Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?
And even things without life giving sound, whether pipe or harp, except they give a distinction in the sounds, how shall it be known what is piped or harped?
8 Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?
For if the trumpet give an uncertain sound, who shall prepare himself to the battle?
9 Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.
So likewise ye, except ye utter by the tongue words easy to be understood, how shall it be known what is spoken? for ye shall speak into the air.
10 Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.
There are, it may be, so many kinds of voices in the world, and none of them is without signification.
11 Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.
Therefore if I know not the meaning of the voice, I shall be unto him that speaketh a barbarian, and he that speaketh shall be a barbarian unto me.
12 Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.
Even so ye, forasmuch as ye are zealous of spiritual gifts, seek that ye may excel to the edifying of the church.
13 Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.
Wherefore let him that speaketh in an unknown tongue pray that he may interpret.
14 Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.
For if I pray in an unknown tongue, my spirit prayeth, but my understanding is unfruitful.
15 Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.
What is it then? I will pray with the spirit, and I will pray with the understanding also: I will sing with the spirit, and I will sing with the understanding also.
16 Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш?
Else when thou shalt bless with the spirit, how shall he that occupieth the room of the unlearned say Amen at thy giving of thanks, seeing he understandeth not what thou sayest?
17 Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.
For thou verily givest thanks well, but the other is not edified.
18 Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.
I thank my God, I speak with tongues more than ye all:
19 Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.
Yet in the church I had rather speak five words with my understanding, that by my voice I might teach others also, than ten thousand words in an unknown tongue.
20 Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени.
Brethren, be not children in understanding: howbeit in malice be ye children, but in understanding be men.
21 У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.
In the law it is written, With men of other tongues and other lips will I speak unto this people; and yet for all that will they not hear me, saith the Lord.
22 Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.
Wherefore tongues are for a sign, not to them that believe, but to them that believe not: but prophesying serveth not for them that believe not, but for them which believe.
23 Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели?
If therefore the whole church be come together into one place, and all speak with tongues, and there come in those that are unlearned, or unbelievers, will they not say that ye are mad?
24 А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.
But if all prophesy, and there come in one that believeth not, or one unlearned, he is convinced of all, he is judged of all:
25 И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.
And thus are the secrets of his heart made manifest; and so falling down on his face he will worship God, and report that God is in you of a truth.
26 Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.
How is it then, brethren? when ye come together, every one of you hath a psalm, hath a doctrine, hath a tongue, hath a revelation, hath an interpretation. Let all things be done unto edifying.
27 Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.
If any man speak in an unknown tongue, let it be by two, or at the most by three, and that by course; and let one interpret.
28 Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.
But if there be no interpreter, let him keep silence in the church; and let him speak to himself, and to God.
29 А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.
Let the prophets speak two or three, and let the other judge.
30 Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.
If any thing be revealed to another that sitteth by, let the first hold his peace.
31 Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.
For ye may all prophesy one by one, that all may learn, and all may be comforted.
32 И духови пророчки покоравају се пророцима;
And the spirits of the prophets are subject to the prophets.
33 Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.
For God is not the author of confusion, but of peace, as in all churches of the saints.
34 Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.
Let your women keep silence in the churches: for it is not permitted unto them to speak; but they are commanded to be under obedience, as also saith the law.
35 Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.
And if they will learn any thing, let them ask their husbands at home: for it is a shame for women to speak in the church.
36 Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?
What? came the word of God out from you? or came it unto you only?
37 Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.
If any man think himself to be a prophet, or spiritual, let him acknowledge that the things that I write unto you are the commandments of the Lord.
38 Ако ли ко не разуме, нека не разуме.
But if any man be ignorant, let him be ignorant.
39 Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.
Wherefore, brethren, covet to prophesy, and forbid not to speak with tongues.
40 А све нека бива поштено и уредно.
Let all things be done decently and in order.
