1 Коринћанима 13

1 Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

Si je parle dans les langues des hommes et des anges, mais que je n’aie pas l’amour, je suis comme un airain qui résonne ou comme une cymbale retentissante.

2 И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.

Et si j’ai la prophétie, et que je connaisse tous les mystères et toute connaissance, et que j’aie toute la foi de manière à transporter des montagnes, mais que je n’aie pas l’amour, je ne suis rien.

3 И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

Et quand je distribuerais en aliments tous mes biens, et que je livrerais mon corps afin que je sois brûlé, mais que je n’aie pas l’amour, cela ne me profite de rien.

4 Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

L’amour use de longanimité; il est plein de bonté; l’amour n’est pas envieux; l’amour ne se vante pas; il ne s’enfle pas d’orgueil;

5 Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

il n’agit pas avec inconvenance; il ne cherche pas son propre intérêt; il ne s’irrite pas; il n’impute pas le mal;

6 Не радује се неправди, а радује се истини,

il ne se réjouit pas de l’injustice, mais se réjouit avec la vérité;

7 Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

il supporte tout, croit tout, espère tout, endure tout.

8 Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

L’amour ne périt jamais. Or y a-t-il des prophéties? elles auront leur fin. Y a-t-il des langues? elles cesseront. Y a-t-il de la connaissance? elle aura sa fin.

9 Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

Car nous connaissons en partie, et nous prophétisons en partie;

10 А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.

mais quand ce qui est parfait sera venu, ce qui est en partie aura sa fin.

11 Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.

Quand j’étais enfant, je parlais comme un enfant, je pensais comme un enfant, je raisonnais comme un enfant; quand je suis devenu homme, j’en ai fini avec ce qui était de l’enfant.

12 Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

Car nous voyons maintenant au travers d’un verre, obscurément, mais alors face à face; maintenant je connais en partie, mais alors je connaîtrai à fond comme aussi j’ai été connu.

13 А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

Or maintenant ces trois choses demeurent: la foi, l’espérance, l’amour; mais la plus grande de ces choses, c’est l’amour.