1 Коринћанима 11

1 Угледајте се на мене, као и ја на Христа.

Imitate me, as I myself imitate Christ.

2 Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.

I praise you, indeed, because you never forget me, and are keeping my injunctions in mind, exactly as I laid them on you.

3 Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.

But I am anxious that you should understand that the Christ is the head of every man, that man is the head of woman, and that God is the head of the Christ.

4 Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.

Any man who keeps his head covered, when praying or preaching in public, dishonours him who is his head;

5 И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.

while any woman, who prays or preaches in public bare-headed, dishonours him who is her head; for that is to make herself like one of the shameless women who shave their heads.

6 Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.

Indeed, if a woman does not keep her head covered, she may as well cut her hair short. But, since to cut her hair short, or shave it off, marks her as one of the shameless women, she should keep her head covered.

7 Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.

A man ought not to have his head covered, for he has been from the beginning the likeness of God and the reflection of his glory, but woman is the reflection of man’s glory.

8 Јер није муж од жене него жена од мужа.

For it was not man who was taken from woman, but woman who was taken from man.

9 Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.

Besides, man was not created for the sake of woman, but woman for the sake of man.

10 Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.

And, therefore, a woman ought to wear on her head a symbol of her subjection, because of the presence of the angels.

11 Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.

Still, when in union with the Lord, woman is not independent of man, or man of woman;

12 Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.

for just as woman came from man, so man comes by means of woman; and all things come from God.

13 Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?

Judge for yourselves. Is it fitting that a woman should pray to God in public with her head uncovered?

14 Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;

Does not nature herself teach us that, while for a man to wear his hair long is degrading to him,

15 А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.

a woman’s long hair is her glory? Her hair has been given her to serve as a covering.

16 Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.

If, however, anyone still thinks it right to contest the point – well, we have no such custom, nor have the churches of God.

17 Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.

In giving directions on the next subject, I cannot praise you; because your meetings do more harm than good.

18 Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.

To begin with, I am told that when you meet together as a church there are divisions among you. In part I believe this,

19 Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.

indeed, there must be parties among you, so that the people of real worth become known.

20 А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.

When you meet together, as I understand, it is not possible to eat the Lord’s Supper;

21 Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.

for, as you eat, each of you tries to secure his own supper first, with the result that one has too little to eat, and another has too much to drink!

22 Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.

Have you no houses in which you can eat and drink? Or are you trying to show your contempt for the church of God, and to humiliate the poor? What can I say to you? Should I praise you? In this matter I cannot praise you.

23 Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.

For I myself received from the Lord the account which I have in turn given to you – how the Lord Jesus, on the very night of his betrayal, took some bread,

24 И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.

and, after saying the thanksgiving, broke it and said ‘This is my own body given on your behalf. Do this in memory of me.’

25 Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.

And in the same way with the cup, after supper, saying ‘This cup is the new covenant made by my blood. Do this, whenever you drink it, in memory of me.’

26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.

For whenever you eat this bread and drink the cup, you proclaim the Lord’s death – until he comes.

27 Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.

Therefore, whoever eats the bread, or drinks the Lord’s cup, in an irreverent spirit, will have to answer for an offence against the Lord’s body and blood.

28 Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;

Let everyone look into their own heart, and only then eat of the bread and drink from the cup.

29 Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.

For the person who eats and drinks brings a judgment on themselves by their eating and drinking, when they do not discern the body.

30 Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.

That is why so many among you are weak and ill, and why some are sleeping.

31 Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.

But, if we judged ourselves rightly, we should not be judged.

32 Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.

Yet, in being judged by the Lord, we are undergoing discipline, so that we may not have judgment passed on us with the rest of the world.

33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.

Therefore, my friends, when you meet together to eat the Supper, wait for one another.

34 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.

If anyone is hungry, they should eat at home, so that your meetings may not bring a judgment on you. The other details I will settle when I come.