1 Књига дневника 14

1 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.

Potom poslal Chíram král Tyrský posly k Davidovi, a dříví cedrového a zedníky i tesaře, aby stavěli jemu dům.

2 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.

I poznal David, že ho potvrdil Hospodin za krále nad Izraelem, a že zvýšil království jeho pro lid svůj Izraelský.

3 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.

Pojal pak David ještě ženy v Jeruzalémě, a zplodil David více synů a dcer.

4 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,

A tato jsou jména těch, kteříž se jemu zrodili v Jeruzalémě: Sammua, Sobab, Nátan a Šalomoun,

5 И Јевар и Елисуја и Елфалет,

Též Ibchar, Elisua, Elfelet,

6 И Нога и Нефег и Јафија

Za tím Noga, Nefeg, Jafia,

7 И Елисама и Велијада и Елифалет.

Elisama, Beeliada a Elifelet.

8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.

V tom uslyšavše Filistinští, že by pomazán byl David za krále nade vším Izraelem, vytáhli všickni Filistinští hledati Davida. O čemž uslyšav David, vytáhl proti nim.

9 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.

Nebo když Filistinští přišli, a rozprostřeli se v údolí Refaim,

10 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.

Radil se David s Bohem, řka: Potáhnu-li proti Filistinským, a dáš-li je v ruku mou? Odpověděl jemu Hospodin: Táhni, a dám je v ruku tvou.

11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.

Tedy vtrhli do Balperazim. I porazil je tam David a řekl: Protrhlť jest Bůh nepřátely mé rukou mou, jako vody protrhují břehy. A protož nazváno jméno místa toho Balperazim.

12 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.

Nebo nechali tam bohů svých. I přikázal David, aby je spálili.

13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.

Ale Filistinští sebravše se znovu, rozprostřeli se v tom údolí.

14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.

Pročež David radil se opět s Bohem. I řekl jemu Bůh: Nepřistupuj k nim po zadu; odvrať se od nich, abys na ně trefil naproti moruším.

15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.

A když uslyšíš, že šustí vrchové moruší, tedy vytáhneš k bitvě; nebo vyšel Bůh před tebou, aby porazil vojska Filistinská.

16 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.

I učinil David tak, jakž mu byl přikázal Bůh, a porazili vojska Filistinská od Gabaon až do Gázera.

17 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.

A tak rozešla se pověst o Davidovi do všech zemí, a způsobil Hospodin to, že se ho báli všickni národové.