Psalmi 109

1 Bože, slavo moja, nemoj muèati,

Bože, slavo moja, nemoj muèati,

2 Jer se usta bezbožnièka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem.

Jer se usta bezbožnièka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem.

3 Rijeèima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što.

Rijeèima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što.

4 Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.

Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.

5 Vraæaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.

Vraæaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.

6 Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.

Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.

7 Kad se stane suditi, neka izaðe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh.

Kad se stane suditi, neka izaðe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh.

8 Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.

Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.

9 Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.

Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.

10 Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina.

Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina.

11 Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuðini muku njegovu.

Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuðini muku njegovu.

12 Nek se ne naðe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.

Nek se ne naðe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.

13 Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo.

Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo.

14 Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše.

Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše.

15 Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji;

Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji;

16 Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt.

Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt.

17 Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.

Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.

18 Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.

Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.

19 Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše.

Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše.

20 Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.

Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.

21 A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me.

A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me.

22 Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.

Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.

23 Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce.

Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce.

24 Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša.

Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša.

25 Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom.

Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom.

26 Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.

Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.

27 Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio.

Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio.

28 Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje.

Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje.

29 Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.

Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.

30 Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga,

Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga,

31 Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.

Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.