Jov 37

1 I od toga drkæe srce moje, i otskaèe sa svojega mjesta.

И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.

2 Slušajte dobro gromovni glas njegov i govor što izlazi iz usta njegovijeh.

Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.

3 Pod sva nebesa pušta ga, i svjetlost svoju do krajeva zemaljskih.

Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.

4 Za njom rièe grom, grmi glasom velièanstva svojega, niti što odgaða kad se èuje glas njegov.

За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.

5 Divno Bog grmi glasom svojim, èini stvari velike, da ih ne možemo razumjeti.

Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.

6 Govori snijegu: padni na zemlju; i daždu sitnome i daždu silnome.

Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

7 Zapeèaæava ruku svakom èovjeku, da pozna sve poslenike svoje.

Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.

8 Tada zvijer ulazi u jamu, i ostaje na svojoj loži.

Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.

9 S juga dolazi oluja, i sa sjevera zima.

С југа долази олуја, и са севера зима.

10 Od dihanja Božijega postaje led, i široke vode stiskuju se.

Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

11 I da se natapa zemlja, natjeruje oblak, i rasipa oblak svjetlošæu svojom.

И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.

12 I on se obræe i tamo i amo po volji njegovoj da èini sve što mu zapovjedi po vasiljenoj.

И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.

13 Èini da se naðe ili za kar ili za zemlju ili za dobroèinstvo.

Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.

14 Èuj to, Jove, stani i gledaj èudesa Božija.

Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.

15 Znaš li kako ih Bog ureðuje i kako sija svjetlošæu iz oblaka svojega?

Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?

16 Znaš li kako vise oblaci? Znaš li èudesa onoga koji je savršen u svakom znanju?

Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?

17 Kako ti se haljine ugriju kad umiri zemlju od juga?

Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?

18 Jesi li ti s njim razapinjao nebesa, koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo?

Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?

19 Nauèi nas šta æemo mu reæi; ne možemo od tame govoriti po redu.

Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.

20 Hoæe li mu ko pripovjediti što bih ja govorio? Ako li bi ko govorio, zaista, bio bih proždrt.

Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.

21 Ali sada ne mogu ljudi gledati u svjetlost kad sjaje na nebu, pošto vjetar proðe i oèisti ga;

Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;

22 Sa sjevera dolazi kao zlato; ali je u Bogu strašnija slava.

Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.

23 Svemoguæ je, ne možemo ga stignuti; velike je sile, ali sudom i velikom pravdom nikoga ne muèi.

Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.

24 Zato ga se boje ljudi: ne može ga vidjeti nikakav mudarac.

Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.