Jov 37

1 I od toga drkæe srce moje, i otskaèe sa svojega mjesta.

之がためにわが心わななき その處を動き離る

2 Slušajte dobro gromovni glas njegov i govor što izlazi iz usta njegovijeh.

神の聲の響およびその口より出る轟聲を善く聽け

3 Pod sva nebesa pušta ga, i svjetlost svoju do krajeva zemaljskih.

これを天が下に放ち またその電光を地の極にまで至らせたまふ

4 Za njom rièe grom, grmi glasom velièanstva svojega, niti što odgaða kad se èuje glas njegov.

その後聲ありて打響き 彼威光の聲を放ちて鳴わたりたまふ その御聲聞えしむるに當りては電光を押へおきたまはず

5 Divno Bog grmi glasom svojim, èini stvari velike, da ih ne možemo razumjeti.

神奇しくも御聲を放ちて鳴わたり 我儕の知ざる大なる事を行ひたまふ

6 Govori snijegu: padni na zemlju; i daždu sitnome i daždu silnome.

かれ雪にむかひて地に降れと命じたまふ 雨すなはちその權能の大雨にも亦しかり

7 Zapeèaæava ruku svakom èovjeku, da pozna sve poslenike svoje.

斯かれ一切の人の手を封じたまふ 是すべての人にその御工作を知しめんがためなり

8 Tada zvijer ulazi u jamu, i ostaje na svojoj loži.

また獸は穴にいりてその洞に居る

9 S juga dolazi oluja, i sa sjevera zima.

南方の密室より暴風きたり 北より寒氣きたる

10 Od dihanja Božijega postaje led, i široke vode stiskuju se.

神の氣吹によりて氷いできたり 水の寛狹くせらる

11 I da se natapa zemlja, natjeruje oblak, i rasipa oblak svjetlošæu svojom.

かれ水をもて雲に搭載せまた電光の雲を遠く散したまふ

12 I on se obræe i tamo i amo po volji njegovoj da èini sve što mu zapovjedi po vasiljenoj.

是は神の導引によりて週る 是は彼の命ずるところを盡く世界の表面に爲んがためなり

13 Èini da se naðe ili za kar ili za zemlju ili za dobroèinstvo.

その之を來らせたまふは或は懲罰のため あるひはその地のため 或は恩惠のためなり

14 Èuj to, Jove, stani i gledaj èudesa Božija.

ヨブよ是を聽け 立ちて神の奇妙き工作を考へよ

15 Znaš li kako ih Bog ureðuje i kako sija svjetlošæu iz oblaka svojega?

神いかに是等に命を傳へその雲の光明をして輝かせたまふか汝これを知るや

16 Znaš li kako vise oblaci? Znaš li èudesa onoga koji je savršen u svakom znanju?

なんぢ雲の平衡知識の全たき者の奇妙き工作を知るや

17 Kako ti se haljine ugriju kad umiri zemlju od juga?

南風によりて地の穩かになる時なんぢの衣服は熱くなるなり

18 Jesi li ti s njim razapinjao nebesa, koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo?

なんぢ彼とともに彼の堅くして鑄たる鏡のごとくなる蒼穹を張ることを能せんや

19 Nauèi nas šta æemo mu reæi; ne možemo od tame govoriti po redu.

われらが彼に言ふべき事を我らに教へよ 我らは暗昧して言詞を列ぬること能はざるなり

20 Hoæe li mu ko pripovjediti što bih ja govorio? Ako li bi ko govorio, zaista, bio bih proždrt.

われ語ることありと彼に告ぐべけんや 人あに滅ぼさるることを望まんや

21 Ali sada ne mogu ljudi gledati u svjetlost kad sjaje na nebu, pošto vjetar proðe i oèisti ga;

人いまは雲霄に輝やく光明を見ること能はず 然れど風きたりて之を吹清む

22 Sa sjevera dolazi kao zlato; ali je u Bogu strašnija slava.

北より黄金いできたる 神には畏るべき威光あり

23 Svemoguæ je, ne možemo ga stignuti; velike je sile, ali sudom i velikom pravdom nikoga ne muèi.

全能者はわれら測りきはむることを得ず 彼は能おほいなる者にいまし審判をも公義をも抂たまはざるなり

24 Zato ga se boje ljudi: ne može ga vidjeti nikakav mudarac.

この故に人々かれを畏る 彼はみづから心に有智とする者をかへりみたまはざるなり