Jov 3

1 Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj.

此后，约伯开口咒诅自己的生日，

2 I progovoriv Jov reèe:

说：

3 Ne bilo dana u koji se rodih, i noæi u kojoj rekoše: rodi se djetiæ!

愿我生的那日 和说怀了男胎的那夜都灭没。

4 Bio taj dan tama, ne gledao ga Bog ozgo, i ne osvjetljavala ga svjetlost!

愿那日变为黑暗； 愿 神不从上面寻找它； 愿亮光不照于其上。

5 Mrak ga zaprznio i sjen smrtni, oblak ga obastirao, bio strašan kao najgori dani!

愿黑暗和死荫索取那日； 愿密云停在其上； 愿日蚀恐吓它。

6 Noæ onu osvojila tama, ne radovala se meðu danima godišnjim, ne brojila se u mjesece!

愿那夜被幽暗夺取， 不在年中的日子同乐， 也不入月中的数目。

7 Gle, noæ ona bila pusta, pjevanja ne bilo u njoj!

愿那夜没有生育， 其间也没有欢乐的声音。

8 Kleli je koji kunu dane, koji su gotovi probuditi krokodila!

愿那咒诅日子且能惹动鳄鱼的 咒诅那夜。

9 Potamnjele zvijezde u sumraèje njezino, èekala vidjelo i ne doèekala ga, i ne vidjela zori trepavica;

愿那夜黎明的星宿变为黑暗， 盼亮却不亮， 也不见早晨的光线；

10 Što mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih oèiju.

因没有把怀我胎的门关闭， 也没有将患难对我的眼隐藏。

11 Zašto ne umrijeh u utrobi? ne izdahnuh izlazeæi iz utrobe?

我为何不出母胎而死？ 为何不出母腹绝气？

12 Zašto me prihvatiše koljena? zašto sise, da sem?

为何有膝接收我？ 为何有奶哺养我？

13 Jer bih sada ležao i poèivao; spavao bih, i bio bih miran,

不然，我就早已躺卧安睡，

14 S carevima i savjetnicima zemaljskim, koji zidaše sebi pustoline,

和地上为自己重造荒邱的君王、谋士，

15 Ili s knezovima, koji imaše zlata, i kuæe svoje puniše srebra.

或与有金子、将银子装满了房屋的王子 一同安息；

16 Ili zašto ne bih kao nedonošèe sakriveno, kao dijete koje ne ugleda vidjela?

或像隐而未现、不到期而落的胎， 归于无有，如同未见光的婴孩。

17 Ondje bezbožnici prestaju dosaðivati, i ondje poèivaju iznemogli,

在那里恶人止息搅扰， 困乏人得享安息，

18 I sužnji se odmaraju i ne èuju glasa nastojnikova.

被囚的人同得安逸， 不听见督工的声音。

19 Mali i veliki ondje je, i rob slobodan od svoga gospodara.

大小都在那里； 奴仆脱离主人的辖制。

20 Zašto se daje vidjelo nevoljniku i život onima koji su tužna srca,

受患难的人为何有光赐给他呢？ 心中愁苦的人为何有生命赐给他呢？

21 Koji èekaju smrt a nje nema, i traže je veæma nego zakopano blago,

他们切望死，却不得死； 求死，胜于求隐藏的珍宝。

22 Koji igraju od radosti i vesele se kad naðu grob?

他们寻见坟墓就快乐， 极其欢喜。

23 Èovjeku, kojemu je put sakriven i kojega je Bog zatvorio otsvuda?

人的道路既然遮隐， 神又把他四面围困， 为何有光赐给他呢？

24 Jer prije jela mojega dolazi uzdah moj, i kao voda razljeva se jauk moj.

我未曾吃饭就发出叹息； 我唉哼的声音涌出如水。

25 Jer èega se bojah doðe na mene, i èega se strašah zadesi me.

因我所恐惧的临到我身， 我所惧怕的迎我而来。

26 Ne poèivah niti imah mira niti se odmarah, i opet doðe strahota.

我不得安逸，不得平静， 也不得安息，却有患难来到。