2 Korinæanima 7

1 Imajuæi dakle ovaka obeæanja, o ljubazni! da oèistimo sebe od svake poganštine tijela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božijemu.

亲爱的弟兄啊，我们既有这等应许，就当洁净自己，除去身体、灵魂一切的污秽，敬畏 神，得以成圣。

2 Primite nas, nikome ne uèinismo nažao, nikoga ne pokvarismo, nikoga ne zanesosmo.

你们要心地宽大收纳我们。我们未曾亏负谁，未曾败坏谁，未曾占谁的便宜。

3 Ne govorim na osuðenje, jer prije rekoh da ste u srcima našijem, da bih s vama i umro i življeo.

我说这话，不是要定你们的罪。我已经说过，你们常在我们心里，情愿与你们同生同死。

4 Vrlo slobodno govorim k vama, mnogo se hvalim vama, napunio sam se utjehe, izobilan sam radošæu pored sviju briga našijeh.

我大大地放胆，向你们说话；我因你们多多夸口，满得安慰；我们在一切患难中分外的快乐。

5 Jer kad doðosmo u Maæedoniju, nikaka mira nemaše tijelo naše, nego u svemu bijaše u nevolji: spolja borbe, iznutra strah.

我们从前就是到了马其顿的时候，身体也不得安宁，周围遭患难，外有争战，内有惧怕。

6 Ali Bog, koji tješi ponižene, utješi nas dolaskom Titovijem.

但那安慰丧气之人的 神借着提多来安慰了我们；

7 A ne samo dolaskom njegovijem, nego i utjehom kojom se on utješi za vas kazujuæi vašu želju, vaše plakanje, vaše staranje za mene, tako da se još veæma obradovah.

不但借着他来，也借着他从你们所得的安慰，安慰了我们；因他把你们的想念、哀恸，和向我的热心，都告诉了我，叫我更加欢喜。

8 Jer ako sam vas i ražalio poslanicom, ne kajem se, ako se i bijah raskajao: jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, ražali vas.

我先前写信叫你们忧愁，我后来虽然懊悔，如今却不懊悔；因我知道，那信叫你们忧愁不过是暂时的。

9 Ali se sad radujem, ne što biste žalosni, nego što se ožalostiste na pokajanje: jer se ožalostiste po Bogu, da od nas ni u èemu ne štetujete.

如今我欢喜，不是因你们忧愁，是因你们从忧愁中生出懊悔来。你们依着 神的意思忧愁，凡事就不至于因我们受亏损了。

10 Jer žalost koja je po Bogu donosi za spasenije pokajanje, za koje se nigda ne kaje; a žalost ovoga svijeta smrt donosi.

因为依着 神的意思忧愁，就生出没有后悔的懊悔来，以致得救；但世俗的忧愁是叫人死。

11 Jer, gle, ovo samo što se po Bogu ožalostiste, koliko uèini staranje meðu vama? kakovo pravdanje, kaku nepovoljnost, kakav strah, kaku želju, kaku revnost, kaku osvetu? U svemu pokazaste se da ste èisti u djelu.

你看，你们依着 神的意思忧愁，从此就生出何等的殷勤、自诉、自恨、恐惧、想念、热心、责罚。在这一切事上，你们都表明自己是洁净的。

12 Jer ako vam i pisah, ne onoga radi koji je skrivio, niti onoga radi kome je krivo uèinjeno, nego da se pokaže meðu vama staranje naše za vas pred Bogom.

我虽然从前写信给你们，却不是为那亏负人的，也不是为那受人亏负的，乃要在 神面前把你们顾念我们的热心表明出来。

13 Zato se utješismo utjehom vašom; a još se veæma obradovasmo radosti Titovoj, jer vi svi umiriste duh njegov.

故此，我们得了安慰。 并且在安慰之中，因你们众人使提多心里畅快欢喜，我们就更加欢喜了。

14 Jer što sam mu se za vas pohvalio, nijesam se posramio; nego kako je sve istina što govorismo vama, tako i pohvala naša k Titu istinita bi.

我若对提多夸奖了你们什么，也觉得没有惭愧；因我对提多夸奖你们的话成了真的，正如我对你们所说的话也都是真的。

15 I srce je njegovo puno ljubavi k vama kad se opominje poslušanja sviju vas, kako ste ga sa strahom i drktanjem primili.

并且提多想起你们众人的顺服，是怎样恐惧战兢地接待他，他爱你们的心肠就越发热了。

16 Radujem se dakle što se u svemu smijem osloniti na vas.

我如今欢喜，能在凡事上为你们放心。