Псалтирь 74
1 Учение Асафа. Для чего, Боже, отринул нас навсегда? возгорелся гнев Твой на овец пажити Твоей?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Вспомни сонм Твой, который Ты стяжал издревле, искупил в жезл достояния Твоего, - эту гору Сион, на которой Ты веселился.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Подвигни стопы Твои к вековым развалинам: все разрушил враг во святилище.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Рыкают враги Твои среди собраний Твоих; поставили знаки свои вместо знамений наших;
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 показывали себя подобными поднимающему вверх секиру на сплетшиеся ветви дерева;
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 и ныне все резьбы в нем в один раз разрушили секирами и бердышами;
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 предали огню святилище Твое; совсем осквернили жилище имени Твоего;
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 сказали в сердце своем: “разорим их совсем”, - и сожгли все места собраний Божиих на земле.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Знамений наших мы не видим, нет уже пророка, и нет с нами, кто знал бы, доколе это будет.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 Доколе, Боже, будет поносить враг? вечно ли будет хулить противник имя Твое?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Для чего отклоняешь руку Твою и десницу Твою? Из среды недра Твоего порази их.
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Боже, Царь мой от века, устрояющий спасение посреди земли!
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Ты расторг силою Твоею море, Ты сокрушил головы змиев в воде;
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 Ты сокрушил голову левиафана, отдал его в пищу людям пустыни;
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Ты иссек источник и поток, Ты иссушил сильные реки.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 Твой день и Твоя ночь: Ты уготовал светила и солнце;
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Ты установил все пределы земли, лето и зиму Ты учредил.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Вспомни же: враг поносит Господа, и люди безумные хулят имя Твое.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Не предай зверям душу горлицы Твоей; собрания убогих Твоих не забудь навсегда.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Призри на завет Твой; ибо наполнились все мрачные места земли жилищами насилия.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Да не возвратится угнетенный посрамлен-ным; нищий и убогий да восхвалят имя Твое.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Восстань, Боже, защити дело Твое, вспомни вседневное поношение Твое от безумного;
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 не забудь крика врагов Твоих; шум восстающих против Тебя непрестанно поднимается.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
