Псалтирь 13

1 Начальнику хора. Псалом Давида. Доколе, Господи, будешь забывать меня вконец, доколе будешь скрывать лице Твое от меня?

Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

2 Доколе мне слагать советы в душе моей, скорбь в сердце моем день и ночь? Доколе врагу моему возноситься надо мною?

Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

3 Призри, услышь меня, Господи Боже мой! Просвети очи мои, да не усну я сном смертным;

Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.

4 да не скажет враг мой: “я одолел его”. Да не возрадуются гонители мои, если я поколеблюсь.

Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

5 Я же уповаю на милость Твою; сердце мое возрадуется о спасении Твоем;

А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.

6 воспою Господу, облагодетельствовавшему меня.

Певаћу Господу, који ми добро чини.