Иов 13

1 Вот, все это видело око мое, слышало ухо мое и заметило для себя.

Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.

2 Сколько знаете вы, знаю и я: не ниже я вас.

Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.

3 Но я к Вседержителю хотел бы говорить и желал бы состязаться с Богом.

Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.

4 А вы сплетчики лжи; все вы бесполезные врачи.

Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.

5 О, если бы вы только молчали! это было бы вменено вам в мудрость.

О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.

6 Выслушайте же рассуждения мои и вникните в возражение уст моих.

Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.

7 Надлежало ли вам ради Бога говорить неправду и для Него говорить ложь?

Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?

8 Надлежало ли вам быть лицеприятными к Нему и за Бога так препираться?

Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?

9 Хорошо ли будет, когда Он испытает вас? Обманете ли Его, как обманывают человека?

Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?

10 Строго накажет Он вас, хотя вы и скрытно лицемерите.

Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.

11 Неужели величие Его не устрашает вас, и страх Его не нападает на вас?

Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?

12 Напоминания ваши подобны пеплу; оплоты ваши - оплоты глиняные.

Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.

13 Замолчите предо мною, и я буду говорить, что бы ни постигло меня.

Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.

14 Для чего мне терзать тело мое зубами моими и душу мою полагать в руку мою?

Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?

15 Вот, Он убивает меня, но я буду надеяться; я желал бы только отстоять пути мои пред лицом Его!

Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.

16 И это уже в оправдание мне, потому что лицемер не пойдет пред лице Его!

И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.

17 Выслушайте внимательно слово мое и объяснение мое ушами вашими.

Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.

18 Вот, я завел судебное дело: знаю, что буду прав.

Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.

19 Кто в состоянии оспорить меня? Ибо я скоро умолкну и испущу дух.

Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.

20 Двух только вещей не делай со мною, и тогда я не буду укрываться от лица Твоего:

Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.

21 удали от меня руку Твою, и ужас Твой да не потрясает меня.

Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.

22 Тогда зови, и я буду отвечать, или буду говорить я, а Ты отвечай мне.

Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.

23 Сколько у меня пороков и грехов? покажи мне беззаконие мое и грех мой.

Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.

24 Для чего скрываешь лице Твое и считаешь меня врагом Тебе?

Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?

25 Не сорванный ли листок Ты сокрушаешь и не сухую ли соломинку преследуешь?

Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,

26 Ибо Ты пишешь на меня горькое и вменяешь мне грехи юности моей,

Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,

27 и ставишь в колоду ноги мои и подстерегаешь все стези мои, - гонишься по следам ног моих.

И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?

28 А он, как гниль, распадается, как одежда, изъеденная молью.

А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.