Йов 39
1 Штий ту кынд ышь фак капреле сэлбатиче пуий? Везь ту пе чербоайче кынд фатэ?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Нумерь ту луниле ын каре сунт ынсэрчинате ши куношть ту время кынд наск?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 Еле се плякэ, фатэ пуий ши скапэ юте де дурериле лор.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Пуий лор принд влагэ ши креск суб черул слобод; плякэ ши ну се май ынторк ла еле.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Чине а лэсат слобод мэгарул сэлбатик, избэвинду-л де орьче легэтурэ?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 Й-ам дат ка локуинцэ пустиул ши пэмынтул сэрак ка локаш.
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 Ел рыде де зарва четэцилор ши н-ауде стригэтеле стэпынулуй каре-л мынэ.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 Стрэбате мунций ка сэ-шь гэсяскэ храна ши умблэ дупэ тот че есте верде.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Вря биволул сэлбатик сэ фие ын служба та? Ши стэ ел ноаптя ла есля та?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Ыл поць лега ту ку о фуние ка сэ трагэ о браздэ? Мерӂе ел дупэ тине ка сэ грэпезе булгэрий дин вэй?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Те ынкрезь ту ын ел пентру кэ путеря луй есте маре? Ши-й лашь ту грижа лукрэрилор тале?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Те лашь ту пе ел пентру кэратул роаделор тале, ка сэ ле стрынгэ ын ария та?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 Арипа струцулуй бате ку веселие, де-ай зиче кэ есте арипа ши пенишул берзей.
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 Дар струцоайка ышь ынкрединцязэ пэмынтулуй оуэле ши ле ласэ сэ се ынкэлзяскэ ын нисип.
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 Еа уйтэ кэ пичорул ле поате стриви, кэ о фярэ де кымп ле поате кэлка ын пичоаре.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 Есте аспрэ ку пуий сэй, де паркэ нич н-ар фи ай ей. Кэ с-а трудит деӂяба, ну-й пасэ ничдекум!
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 Кэч Думнезеу ну й-а дат ынцелепчуне ши ну й-а фэкут парте де причепере.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Кынд се скоалэ ши порнеште, рыде де кал ши де кэлэрецул луй.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Ту дай путере калулуй ши-й ымбрачь гытул ку о коамэ че фылфые?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Ту-л фачь сэ сарэ ка лэкуста? Некезатул луй путерник рэспындеште гроаза.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 Скурмэ пэмынтул ши, мындру де путеря луй, се арункэ асупра челор ынармаць;
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 ышь бате жок де фрикэ, ну се теме ши ну се дэ ынапой динаинтя сабией.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 Зэнгэнеште толба ку сэӂець пе ел, сулица ши ланчя стрэлуческ,
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 фербе де априндере, мэнынкэ пэмынтул, н-аре астымпэр кынд рэсунэ трымбица.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 Ла сунетул трымбицей паркэ зиче: ‘Ынаинте!’ Де департе мироасе бэтэлия, гласул ка де тунет ал кэпетениилор ши стригэтеле де луптэ.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Оаре прин причеперя та ышь я улиул зборул ши ышь ынтинде арипиле спре мязэзи?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Оаре дин порунка та се ыналцэ вултурул ши ышь ашазэ куйбул пе ынэлцимь?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 Ел локуеште ын стынчь, аколо ышь аре локуинца, пе вырфул зимцат ал стынчилор ши пе вырфул мунцилор.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 Де аколо дескоперэ ел прада ши ышь куфундэ привириле ын депэртаре дупэ еа.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Пуий луй ый бяу сынӂеле; ши аколо унде сунт хойтурь, аколо-й ши вултурул.”
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
